CENTRI I ODELJENJA
Novi materijali i nanotehnologije
Poluprovodnici i senzori
Robotika, mehatronika
Metalne konstrukcije u građevinarstvu

ENGLISH

Digital repository of ITS SASA

NOVOSTI
24. maj 2011.

 

Studijsko putovanje „Organizacija rada u nauČnim bibliotekama – najbolji primeri“
8–13. maj 2011, Berlin, Lajpcig, Drezden

 

Studijsko putovanje Organizacija rada u naučnim bibliotekama – najbolji primeri (Bibliotheksorganisation in wissenschaftlichen Bibliotheken – Best-practice-Beispiele), koje je organizovao Geteov institut iz Beograda u saradnji s Narodnom bibliotekom Srbije, a uz finansijsku podršku organizacije Bibliothek & Information International, realizovano je u periodu od 8. do 13. maja. U programu je učestvovalo devet bibliotekara iz Srbije – Andrijana Stojanović (Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla“ u Nišu, Milica Ševkušić (Biblioteka Instituta tehničkih nauka SANU), Jelena Jaćimović (Biblioteka Stomatološkog fakulteta u Beogradu), Tatjana Timotijević i Dobrila Begenišić (Narodna biblioteka Srbije), Medisa Kolaković (Biblioteka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu), Radivoj Doderović i Novka Šokica-Šuvaković (Biblioteka Matice srpske u Novom Sadu) – kao i upravnica biblioteke Geteovog instituta u Beogradu, gospođa Betina Radner, i prevodilac Jana Majer-Kristić. Studijsko putovanje je obuhvatalo posete naučnim i univerzitetskim bibliotekama u Berlinu, Lajpcigu i Drezdenu koje su uspešno obavile modernizaciju i reorganizaciju rada: Državnoj biblioteci Berlina (Staatsbibliothek zu Berlin, ogranci u ulicama Unter den Linden i Potsdamer Strasse), Biblioteci Naučnog centra za društvene nauke, WZB (Wissenschaftszentrum Berlin für Sozialforschung, WZB; ponedeljak, 9 maj); Nemačkoj narodnoj biblioteci u Lajpcigu (Deutsche Nationalbibliothek) i Saksonskoj državnoj i univerzitetskoj biblioteci u Drezdenu (Sächsische Landesbibliothek - Staats- und Universitätsbibliothek Dresden, SLUB Dresden; utorak, 10. maj); Biblioteci Bundestaga, Kooperativnom udruženju biblioteka savezne pokrajine Berlin-Brandenburg, KOBV (Kooperativer Bibliotheksverbund Berlin-Brandenburg; sreda, 11. maj); Filološkoj biblioteci Slobodnog univerziteta u Berlinu (Philologische Bibliothek der Freien Universität Berlin) i Univerzitetskoj biblioteci Slobodnog univerziteta u Berlinu (Universitätsbibliothek der Freien Universität Berlin; četvrtak, 12. maj); Centru „Jakob i Vilhelm Grim“ Humboltovog univerziteta (Jacob-und-Wilhelm-Grimm-Zentrum, Universitätsbibliothek der Humboldt-Universität zu Berlin) i Filološkoj biblioteci Humboltovog univerziteta (Philologische Bibliothek der Humboldt-Universität zu Berlinu; petak, 13. maj).

 

 

Tokom svih ovih poseta učesnici studijskog putovanja imali su priliku da se kroz razgovore sa upravnicima ili zamenicima upravnika biblioteka i stručnim referentima upoznaju sa organizacijom rada, obimom fondova, prostornim kapacitetima, posebnim tehničkim rešenjima vezanim za nabavku, obradu fondova, automatizovanu pozajmicu, skladištenje fondova, transport bibliotečke građe od depoa do korisnika, rad sa korisnicima, digitalizaciju i izradu digitalnih repozitorijuma.

Velike promene koje su se desile u nemačkim biblitekama tokom poslednje dve decenije odvijale su se u kontekstu koji je definisan globalnim trendom kompjuterizacije u umrežavanja i lokalnom činjenicom od međunarodnog značaja – ujedinjenjem Nemačke. Proces objedinjavanja i ujednačavanja rada paralelnih institucija koje su funkcionisale u Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj, a koje su nastale cepanjem starijih matičnih institucija nakon Drugog svetskog rata, zahtevao je iznalaženje specifičnih rešenja koja neće naglo i dramatično naruštiti postojeću infrastrukturu i prostorne i kadrovske potencijale. Rezultat postepene tranzicije koja se na tom planu dešavala tokom poslednje dve deceinije jeste postojanje dva ogranka nacionalne biblioteke: u Lajpcigu i Frankfurtu na Majni. Iz istog razloga Državna biblioteka Berlina radi u dve zgrade – u Ulici Unter den Linden i na Potsdamer Strasse, a konačna podela nadležnosti ova dva odeljenja biće uspostavljena 2013. godine, nakon završetka rekonstrukcije zgrade u Ulici Unter den Linden.

S druge strane, umrežavanje i automatizacija imali su za posledicu postupnu reorganizaciju rada: smanjenje broja zaposlenih u odeljenjima zaduženim za obradu fondova (zbog mogućnosti preuzimanja zapisa iz uzajamnih kataloga) i povećavanje broja zaposlenih u odeljenjima za rad sa korisnicima. Pored toga, veoma je izražena tendencija da se što veći broj zaposlenih u biblioteci, iz svih odeljenja, uključi u rad sa korisnicima. U Filološkoj biblioteci Slobodnog univerziteta u Berlinu bibliotekari se na po dva sata smenjuju na dva info-pulta. Iako je ovaj pristup u početku nailazio na otpor, vremenom se pokazalo da su zaposleni koji ovako rade daleko zadovoljniji svojim poslom i da su u stanju da bolje shvate potrebe korisnika. U cilju racionalizacije, usluge kopiranja se najčešće poveravaju privatnim firmama, a u Državnoj i univerzitetskoj biblioteci u Drezdenu privatna firma obavlja i usluge osnovnog informisanja korisnika o biblioteci i poslove vezane za automatizovanu pozajmicu (npr. uzimanje i vraćanje knjiga na police). Nabavka elektronskih knjiga, časopisa i baza podataka obavlja se, slično kao u Srbiji, preko konzorcijuma, i mi smo imali priliku da razgovaramo da predstavnicom Konzorcijuma „Fridrih Althof“.

U okviru univerzitetskih biblioteka, tokom poslednjih decenija odvija se zanimljiv proces „ukrupnjavanja“: manje fakultetske i seminarske biblioteke grupišu se u veće celine (Fililoška biblioteka) i smeštaju u nove prostore, čime se omogućava grupisanje fondova i pristup širem krugu korisnika. Ovaj proces je zahtevao kompletnu reviziju i doslednu primenu jedinstvenog sistema klasifikacije (Regensburski sistem klasifikacije) i signiranja, a taj posao još uvek nije završen.

Proces izrade elektronskih kataloga završen je pre desetak i više godina. Iako se u Berlinu koriste različiti sistemi i softverska rešenja, zahvaljujući zajedničkoj platformi koju je kreiralo Kooperativno udruženje biblioteka pokrajine Berlin-Brandenburg moguća je objedinjena pretraga kataloga svih univerzitetskih i javnih biblioteka, kao i kreiranje vitruelnih kataloga koji objedinjuju resurse iz različitih biblioteka vezane za neku oblast (npr. Virtual Judaica ili virtuelni katalog filma).

Posebna pažnja se poklanja i digitalizaciji, pre svega stare i retke knjige, u cilju zaštite. Različite vrste građe se digitalizuju i na zahtev korisnika, ali takve usluge su ograničene standardima koje nameće zaštita autorskih prava. Ista ograničenja važe i za digitalne repozitorijume. Digitalne kolekcije materijala koji ne podležu autorskim pravima najčešće su besplatno dostupne na sajtovima biblioteka i integrisane sa elektronkim katalogom (npr. u Državnoj biblioteci Berlina). Digitalizaciji se posebna pažnja poklanja u Saksonskoj državnoj i univerzitetskoj biblioteci u Drezdenu, koja je član projekta Nemačka digitalna biblioteka. Pored rukopisa, grafičkih listova i mapa, digitalne arhive ove biblioteke obuhvataju i tematske zbirke (Saxonica, Istorija tehničkih nauka, Savremena umetnost) i Nemačku fototeku (arhivu digitalizovanih fotografija). U nemačkim bibliotekama se vrlo aktivno radi i na uspostavljanju digitalnih repozitorijuma u koje korisnici sami deponuju svoje radove, a u okviru inicijative Open Access i uz podršku Nemačke inicijative za umrežavanje informacija (Deutsche Initiative für Netzwerkinformation, DINI), koja je zadužena za definisanje standarda i sertifikaciju u ovoj oblasti. Digitalni repozitorijumi Saksonske državne i univerzitetske biblioteke u Drezdenu i Humboltovog univerziteta u Berlinu nose DINI sertifikat. Od biblioteka koje smo posetili, institucionalne repozitorijume imaju i Univerzitetska biblioteka Slobodnog univerziteta u Berlinu i WZB, gde je repozitorijum integrisan sa elektronskim katalogom biblioteke.

Novi koncept rada odražava se i na arhitekturu biblioteka. Dva glavna problema sa kojima se arhitekte suočavaju prilikom projektovanja takvih zgrada jesu smeštaj fondova (nadzemni i podzemni depoi) i obezbeđivanje što većeg i što funkcionalnijeg prostora namenjenog korisnicima. Većina biblioteka koje smo posetili nalazi se u novim ili relativno novim zgradama, ili pak u zgradama koje se upravo rekonstruišu. Osim prostranih i dobro osvetljenih čitaonica, ti prostori sadrže i posebne boksove za individualni rad, prostorije za grupni rad, prostorije namenjene roditeljima koji u biblioteku dolaze sa decom (kombinacija radne sobe i igraonice), te specijalizovane čitaonice za korišćenje muzikalija i multimedijalnih materijala. Jedna od najizraženijih opštih tendencija jeste omogućavanje slobodnog pristupa što većem broju knjiga, što takođe zahteva posebna arhitektonska rešenja, ali i zaštitu fondova. U većim bibliotekama najčešće se koristi RFID sistem za zaštitu knjiga, koji omogućava brzo i jednostavno zaduživanje i produžavanje rada biblioteka van radnog vremena bibliotekara (sistem omogućava da korisnici sami zadužuju i vraćaju knjige). Korišćenje biblioteka (osim posebnih usluga) najčešće je besplatno ili podrazumeva relativno nisku članarinu (Državna biblioteka Berlina).

Posete bibliotekama obuhvatale su razgledanje i kratke prezentacije, kao i odgovore na mnogobrojna pitanja učesnika programa. Biblioteke koje smo posetili pripadaju različitim tipovima i imaju različitu unutrašnju organizaciju i položaj u okviru većih sistema (npr. biblioteke u okviru Humboltovog univerziteta su centralizovane – „potčinjene“ centralnoj univerzitetskoj biblioteci, dok biblioteke u okviru Slobodnog univerziteta u Berlinu nisu u hijerarhijskom odnosu sa centralnom univerzitetskom bibliotekom). Najviše dodirnih tačaka sa Bibliotekom Instituta tehničkih nauka SANU imaju Biblioteka Naučnog centra WZB i Biblioteka Nemačkog parlamenta. Obe su namenjene uskom krugu korisnika sa vrlo specifičnim zahtevima i imaju stručne referente zadužene za pojedine teme i oblasti istraživanja, odnosno za određenu grupu korisnika koji se njima bave. Stručni referenti su aktivno uključeni u proces istraživanja, odnosno rada na određenom problemu kroz informisanje korisnika i pronalaženje i nabavku relevantne literature, a njihov rad se koncipira, menja i usmerava u zavisnosti od potreba korisnika. Pored toga, Naučni centar WZB ima i sistem finasiranja sličan projektnom finasiranju: ne postoji poseban budžet za biblioteku već se nabavka knjiga vrši raspoređivanjem sredstava sa posebnih projekata – s tom razlikom da se u okviru projekata izdvajaju znatna sredststva za nabavku knjiga, dok se elektronske knjige, časopisi i baze podataka nabavljaju preko konzoricijuma, a sredstva se obezbeđuju iz državnog budžeta (slično kao u Srbiji). Iskustva nemačkih biblioteka sigurno će imati važnu ulogu u izradi digitalnih repozitorijuma u Biblioteci Instituta.

 

 

KONTAKT

Milica Ševkušić
Institut tehničkih nauka SANU, Beograd
tel.: +381 11 2636 994, lok. 103
e-mail: biblioteka@itn.sanu.ac.rs

 

 
   
Copyright © 2007 Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti