CENTRI I ODELJENJA
Novi materijali i nanotehnologije
Poluprovodnici i senzori
Robotika, mehatronika
Metalne konstrukcije u građevinarstvu

ENGLISH

Digital repository of ITS SASA

NOVOSTI
31. oktobar 2012.

 

Konferencija o nauci i inŽenjerstvu materijala – MSE 2012
Darmštat, Nemačka, 25–27. septembar 2012.

 

U periodu od 25. do 27. septembra 2012 godine u nemačkom gradu Darmštatu održana je konferencija o nauci i inženjerstvu materijala MSE 2012 (Materials Science and Engineering – MSE 2012). Ova međunarodna konferencija koju organizuje Nemačko društvo za istraživanje materijala (Deutsche Gesellschaft für Materialkunde – DGM) održava se svake druge godine. Konferencija je održana u objektima Tehničkog Univerziteta u Darmštatu, a otvorili su je Profesor Jirgen Redel (Prof. Jürgen Rödel) sa Univerziteta u Darmštatu i profesor Matijas Klajner (prof. Matthias Kleiner), predsednik Nemačke istraživačke fondacije (Deutsche Forschungsgemeinschaft – DFG). U uvodnom obraćanju profesor Klajner je istakao materijale koji se primenjuju u energetici kao oblast u koju će se najviše investirati. Kao gost ovogodišnje konferencije predstavljeno je Australijsko društvo za materijale (Materials Australia) koje nastoji da intenzivira svoju saradnju da institucijama u Evropi.

Sa više od hiljadu radova iz 48 zemalja, konferencija je organizovana u šest glavnih sekcija:

  • A – Funkcionalni materijali,
  • B – Strukturni materijali,
  • C – Procesiranje,
  • D – Karakterizacija,
  • E – Modelovanje i
  • F – Biomaterijali.

Specijalni simpozijumi su bili posvećeni inženjerstvu materijala u Australiji i prof. Ginteru Gotštajnu u čiju su čast okupljeni najznačajni naučnici u oblasti karakterizacije i dizajniranja mikrostrukture savremenih materijala.

Sednice su bile podeljene u ukupno 35 simpozijuma na kojima je prikazano 70 takozvanih „keynote" i „highlight" predavanja, 600 usmenih i oko 450 posterskih prezentacija u ukupno deset paralelnih sesija.

Na konferenciji je održano sedam plenarnih predavanja koja obuhvataju najvažnije oblasti nauke o materijalima. Džulijen Alvud (Julian Allwood) sa Univerziteta u Kembridžu, Velika Britanija, je govorio o održivim materijalima, problemima emisije gasova pri prizvodnji pet najvećih grupa materijala: čelika, cementa, plastike, papira i aluminijuma, poboljšanju efektivnosti procesa reciklaže u cilju znatnog smanjenja proizvodnje novih materijala. Klaudija Draksl (Claudia Draxl) sa Humboltovog univerziteta u Berlinu, Nemačka, održala je predavanje o mogućnostima pronalaženja novih funkcionalnih materijala na osnovu predviđanja teorijske fizike i kompjuterske nauke o materijalima, a na primeru fotovoltaičnih i optoelektronskih materijala. Bruno Šarl de Kuman (Bruno Charles De Cooman) sa Pohang instituta za nauku i tehnologiju (Južna Koreja) je govorio o kontroli deformacionog očvršćavanja kod čelika sa ultrafinim zrnima za potrebe automobilske industrije. Kristi Kik (Kristi Kiick) sa Univerziteta u Delaveru, SAD, radi u oblasti nauke o biomaterijalima i govorila je o primeni kombinacije biosintetičkih metoda, biokonjugacionih strategija i biomimetičkog pristupa u dizajniranju novih biomaterijala za primenu u kardiovaskularnim terapijama i kontrolisanoj dostavi lekova. Kristofer Šu (Christopher Schuh) sa Univerziteta za tehnologiju iz Masačusetsa, SAD, održao je predavanje o modeliranju procesiranja i deformacionih osobina amorfnih legura. Dvajt Viland (Dwight Viehland) sa Tehnološkog univerziteta u Virdžiniji održao je predavanje o najnovijim rezultatima u oblasti magneto-električnih kompozita koji se sastoje od povezanih piezoelektričnih i magnetostriktivnih slojeva, sa ogromnim magnetoelektričnim efektom. Profesor Viland je autor preko 390 članaka i ima preko 12 hiljada citata. Zong Lin Vang (Zhong Lin Wang) iz Škole za Nauku o materijalima i inženjerstvo, Džordžija, SAD, bavi se izučavanjem piezoelektričnih nanogeneratora koji služe kao sopstveni izvori energije za mikro/nano-sisteme. Ovo je naročito važno za bežične uređaje koji imaju veliku primenu u savremenoj industriji i nauci.

 

 

Miodrag Lukić, istraživač-saradnik Instituta tehničkih nauka SANU je na konferenciji u okviru poster sekcije F1 – O primenama biomaterijala predstavio rad o uticaju smanjenja veličine zrna sa mikrometarskog na nanometarski nivo na električne karakteristike potpuno gustog hidroksiapatita (Miodrag J. Lukić, Smilja Marković, Dragan Uskoković, Influence of grain size reduction from micro- to nano-level on electrical properties of fully dense hydroxyapatite bioceramics). Značaj električnih osobina gustog sinterovanog hidroksiapatita na polju materijala za rekonstrukciju koštanog tkiva ogleda se u mogućnosti njegove polarizacije kako bi se materijalu obezbedio višak površinskog naelektrisanja, što se pokazalo kao veoma značajno za adsorpciju važnih bioloških makromolekula, procesa neophodnog za uspešnu implantaciju veštačkog materijala. Ovaj pravac istraživanja se intenzivno razvija u svetu, a neke od istraživačkih grupa koje se bave tom problematikom su: The School of Mechanical and Materials Engineering, Washington State University, USA i Materials Research Centre, Department of Mechanical Engineering, University of Bath, UK.

Pored značaja u pogledu bioloških materijala, električne osobine hidroksiapatita su značajne i za njegovu primenu kao senzora za CO i CO2, kao nosača za katalizatore, itd. Rezultati koji su predstavljeni na konferenciji MSE 2012 su značajni jer po prvi put povezuju električne osobine hidroksiapatita sa kontrolisanom mikrostrukturom i faznim sastavom. Po prvi put su prikazani razdvojeni doprinosi otpornosti granice zrna i otpornosti samog materijala, i energije aktivacije u širokom temperaturskom intervalu, kako u režimu grejanja tako i u režimu hlađenja. Istraživanjem je utvrđeno da u režimu grejanja dolazi do promene u mehanizmu jonske provodljivosti, što se ogleda u različitim energijama aktivacije u različitim temperaturskim intervalima, dok u slučaju hlađenja dominira samo jedan mehanizam jonske provodljivosti. Takođe, i pored većeg udela granica zrna kod nanostrukturnog uzorka, nađena je veća provodljivost uzorka sa prosečnom veličinom zrna od 75 nm nego u slučaju uzoraka sa zrnima na submikronskom i mikronskom nivou.

U pogledu aktuelnosti i kvaliteta istraživanja kojima se bave saradnici Instituta tehničkih nauka SANU na polju biomaterijala iz prve ruke je potvrđeno da su problemi na kojima se radi vrlo aktuelni, ali da su naša istraživanja mnogo više okrenuta ka fundamentalnim problemima, dok se u Nemačkoj, kao tehnološkoj i istraživačkoj velesili, većina projekata fokusira na aplikativna svojstva. Tako je u diskusijama nakon mnogih predavanja postavljano pitanje kvantifikovanja nađenih efekata i poređenja sa do sada izmerenim vrednostima.

Aldo Bokačini (Aldo Boccaccini) sa Departmana za Biomaterijale Univerziteta u Erlangenu je bio organizator i predsedavajući sednice F1 – O primenama biomaterijala i pohvalno se izrazio o YUCOMAT konferenciji kao o prilici da se okupe naučnici iz regiona u oblasti materijala i da sa poznatim imenima iz celog sveta nađu nove ideje i podsticaje za svoj rad.

 

KONTAKT:

Miodrag Lukić
Institut tehničkih nauka SANU, Beograd
tel.: +381 11 2636 994
e-mail: miodrag.lukic@itn.sanu.ac.rs

 

 

 
   
Copyright © 2007 Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti