CENTRI I ODELJENJA
Novi materijali i nanotehnologije
Poluprovodnici i senzori
Robotika, mehatronika
Metalne konstrukcije u građevinarstvu

ENGLISH

Digital repository of ITS SASA

Proslava šezdeset godina Instituta tehničkih nauka SANU
24. decembar 2007. godine

 

Govor akademika Momčila M. Ristića

 

 

Problem koji zaokuplja čoveka današnjice, bilo u kojem društvenom sistemu, može se definisati kao mesto i značaj nauke u savremenom društvu. Jednoznačan odgovor, naravno, nije moguće dati, pošto univerzalno objektivna merila ne postoje. Ovde, pri tom, treba dodati i čenjenicu da o značaju nauke i programu naučnog rada često odlučuju ljudi koji ne razumeju neodvojivi spoj nauke i razvoja. Vulgarizacija ovih veza često doprinosi ne samo degradaciji nauke, već i života uopšte. Davno je rečeno: ''Naukom rukovodi razum!'' To se, uostalom, veoma dobro vidi ako se pogleda program početka rada Instituta tehničkih nauka SANU. Formirana odeljenja i grupe od samog početka, a naročito tokom sedamdesetih i osamdesetih godina bila su odeljenja koja su bila objektivno tako organizovana da su fundamentalna istraživanja predstavljala bazu praktičkih istraživanja u oblasti mašinstva, brodogradnje, elektrotehnike, tehnologije materijala itd. Uostalom, eksplozivni razvoj nauke o materijalima u drugoj polovini prošlog veka bio je posledica rezultata fundamentalnih istraživanja u fizici, hemiji i matematici, a opet takva multidisciplinarna nauka bila je osnova razvoja novih tehnologija bez kojih svakako nebi bilo razvoja savremene elektronike, mašinogradnje, vasionske tehnike. Kada se radi o Institutu tehničkih nauka SANU to su nedvosmisleno potvrdili akademik Miroslav Nenadović u oblasti aerodinamičkih istraživanja, akademik Branko Žeželj u oblasti građevinarstva, akademik Nenad Zrnić, zajedno sa prof. Branislavom Bilenom u oblasti mašinstva i brodogradnje. Oni su svojim istraživanjima potvrdili da su fundamentalne nauke usmerene na traženje istine, dok primenjene nauke treba da daju odgovor na pitanje kako realizovani rezultate fundamentalnih istraživanja.

Oni su konkretnim primenjenim istraživanjima utvrdili mogućnosti određene primene. Ustvari, to je predstavljalo konkretno inženjersko ostvarenje, pri čemu su primenjenim istraživanjima dali doprinos traženju  tehničkih rešenja, ostvarujući istovremeno vezu između prirodnih i tehničkih nauka.

Za ostvarivanje mehanizama veze između fundamentalnih i primenjenih istraživanja neophodno je precizno odrediti uzročnu funkciju koja definiše interakciju prirodnih i tehničkih nauka što je bio doprinos razvoju tehnologija akademika Aleksandra Despića i njegovih saradnika koji danas produžavaju njegovo delo, ova veza se naročito odnosi i na svetski doprinos u oblasti robotike akademika Miomira Vukobratovića. Takođe, veoma je značajan doprinos naučn om uglesu Instituta koji daju akademik Nikola Hajdin i akademik Petar Miljanić.

Ovde treba istaći dopirnos Instituta razvoju naučnog kadra polazeći od istraživača-pripravnika do naučnih savetnika. Činjenica je da je u Institutu niz mladih istraživača započeo naučnu karijeru, da bi upravo radeći na naučnim programima Instituta stekli ne samo viša naučna zvanja već danas predstavljaju naučnike koji doprinose značajnom razvoju naučnih oblasti u kojima rade. Navedimo samo jedan primer – primer naučnog savetnika Olivere Milošević (koja u našem Institutu nije jedini slučaj), koja je počela da radi kao istraživač-pripravnik a danas predstavlja priznatog i veoma uglednog naučnika naše zemlje i u Evropi i u Japanu, na primer. To nedvosmisleno ukazuje na neophodnost ciljanog zapošljavanja mladih istraživača na projekte koji se rešavaju u Institutima. Uvereni smo da će ovakva pionirska delatnost i dalje biti negovana u Institutu ukoliko, Ministarstvo nauke bude podržalo i finansiralo ovaj već provereni i dokazani sistem razvoja naučnog kadra kroz realizaciju naučnih projekata. Jer, samo je tako moguće, ciljano usmeriti stalno obnavljanje naučnog kadra.

Dakle, jedino kroz učestvovanje u rešavanju konkretnih problema, što još jedared ponavljamo, nedvosmisleno dokazuje višegodišnja praksa Instituta tehničkih nauka SANU, a sigurno je i drugih naučno-istraživačkih organizacija.

U svetlu zakonitosti o povezanosti nauke i industrijske realizacije sigurno je da treba tražiti optimalno rešenje za razvoj naučno-istraživačke delatnosti. Analiza savremenog razvoja nauke pokazuje da je neophodno učiniti sve da se ostvare multidisciplinarni programi. Sasvim je logično da fizika, hemija i matematika imaju sopstvene programe koji su usmereni ka fundamentalnom proučavanju osnovnih prirodnih zakonitosti koje imaju univerzalniji značaj pri čemu se obavezno preklapaju sa usmerenim tehničko-tehnološkim istraživanjima.
Pri tom veliki značaj kada se radi o nauci i tehnologiji materijala, na primer, ima modelovanje i simulacija zasnovani na kompleksnoj povezanosti pojedinih sekvenci osnovnog stanja materije, preko sinteze materijala do svojstava komponenata i njihove šire primene. Poseban doprinos ovakvom razvoju tehnologije novih materijala koji imaju specifičnu primenu u Institutu tehničkih nauka daje akademik Pantelija Nikolić sa svojim saradnicima. Takođe, sa uspehom prof. Dragoljub Uskoković rukovodi Centrom za nove materijale i nanotehnologije.

Imajući u vidu savremeni razvoj novih funkcionalnih materijala postavlja se pitanje dobijanja potpuno novih materijala. Danas postoji praktično 86 primenljivih sistema (elemenata), 3655 binarnih sistema i više od 100.000 ternernih sistema, da ne govorimo o više komponentnim sistemima. U svakom slučaju očigledno je da kombinacija različitih elemenata direktno dovode do dobijanja sasvim novih materijala. Ovo bi, po našem mišljenju, trebalo da predstavlja inspiraciju za istraživanja u oblasti nauke o materijalilma u Institutu tehničkih nauka SANU.

Pre više od dva veka Emanuel Kant je pisao:
''Veliko zadovoljstvo se ogleda u tome da se snagom fantazije pređe preko granice već završenog dela u oblasti haosa i vidi kako se divlja priroda blizu sfere novonastalog sveta postepeno prolazeći kroz sve stupnjeve i nijanse neuređenosti, gubi u preostalom neorganizovanom prostoru''.

Zar ovo ne liči na filosofsko-poetsko tumačenje procesa kojim se realizuju istraživanja i u oblasti tehničkih nauka uključujući rezultate fundamentalnih istraživanja?

Uostalom, A. Ajnštajn je rekao:
''Cilj naučnika je da dâ logički neprotivurečan opis prirode. Logika za njega označava isto što i zakoni proporcije ili perspektive za umetnika...'''Jer, ako postoji intuicija znači da postoji i zakonitost. Zadatak naučnika je da, upravo, otkrije ovu zakonitost. Pri tom treba naglasiti da ne postoji univerzalni metod za rešenje pojedinih složenih problema, pa je traganje za kompleksnim rešenjima nesumljivo stalni problem budućnosti nauke. Uostalom, poznato je da su veliki tehnički pronalasci, isto kao i naučna otkrića, doveli do stvaranja novih naučnih oblasti.

U svetlu ovoga postavlja se pitanje budućnosti Instituta tehničkih nauka SANU. Poznati su rezultati dosadašnjeg rada naučnih radnika koji su radili ili sada rade u Institutu. Ali činjenica je da bi objektivno on trebalo da stoji na temeljima Odeljenja tehničkih nauka SANU. Jer članovih tog Odeljenja u svetu su priznati naučnici iz oblasti tehničkih nauka. Sa te tačke gledišta logično bi bilo da se u Institutu u daljem njegovom razvoju izvršavaju projekti kojima bi rukovodili upravo članovi Odeljenja tehničkih nauka. To bi s jedne strane dovelo do dalje afirmacije Instituta, a na taj način na značajno podizanje i ugleda Odeljenja tehničkih nauka SANU, pre svega sa tačke gledišta afirmacije onih naučnih oblasti u kojima su postigli veoma značajne rezultate članovi Odeljenja tehničkih nauka.

Uveren sam da je moguće doći do ovakvog kvalitativnog skoka u postizanju naučnih rezultata i dostignuća Instituta tehničkih nauka SANU, posebno kao mogućnosti procesa transformacije rezultata fundamentalnih i primenjenih istraživanja i u tehnološke procese, otkrivanje i razvoj novih metoda konstrukciono-tehničke delatnosti, jednom rečju – do materijalizacije znanja. To bi mogla da bude i osnova za otkrivanje novih ideja, koje su često univerzalnog poimanja suštine onoga čime se bavimo.A univerzalnost je inače suština svake nove ideje za šta P. Petrović kaže:

''Gle, idejo, iskro besamrtna,
Dosad su te struje i potoci
Okeana ovog zanosile;
Sad nas, evo, na ivzor čudesah,
Sad nas, evo, u carstvo svjetlosti,
Na valove tihe beskonačne

Zapaljene ognjem besmrtnijem...''

 

 
   
Copyright © 2007 Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti