CENTRI I ODELJENJA
Novi materijali i nanotehnologije
Poluprovodnici i senzori
Robotika, mehatronika
Metalne konstrukcije u građevinarstvu

ENGLISH

Digital repository of ITS SASA

Proslava šezdeset godina Instituta tehničkih nauka SANU
24. decembar 2007. godine

 

Govor akademika Miomira Vukobratovića

 

 

Dragi prijatelji i kolege, gospođe i gospodo,

Ovom prilikom, kada proslavljamo jubilej Instituta, želeo bih, pre svega, da podvučem velike doprinose koje je ova ustanova ostvarila u mnogim poljima inženjerskih nauka. Pored izuzetnih rezultata u brodogradnji, a poslednjih godina i u oblasti materijala i nanotehnologija, kao i drugim oblastima tehnike u proteklih 60 godina, siguran sam da će ovakvih rezultata biti i u budućem radu ove naše ustanove.

Možda izgleda čudno da jedna mala zemlja pokazuje veliki interes za tehniku, ali za one koji  nas poznaju malo bolje, to nije neobično. Malo su nas uzdrmali događaji devedesetih godina ali nas nisu skrenuli sa puta i sada se upinjemo punom snagom da nastavljamo dalje.

Postavlja se pitanje ko su ljudi koji će nastaviti posle nas. Ja mislim da najveći broj njih već možete da vidite među današnjim okupljenim studentima. Mladi ljudi koji poseduju snažnu želju, stručnost, samopouzdanje i istrajnost u rešavanju složenih zadataka kao što je projektovanje, konstrukcija i upravljanje. Velik deo njih ima sklonost i sposobnost za naučno-istraživački rad i ja se nadam da će se razviti u vrsne naučnike. Treba ih samo otkriti i pravilno usmeriti. To je uostalom naša najveća obaveza.

Moramo biti svesni da samo razvoj, znanje i napredak mogu da doprinesu očuvanju našeg bića. Zato posebnu ulogu imaju naši najpoznatiji i najpriznatiji naučni poslenici. Oni moraju da ostave jasan put mlađima kako i kuda dalje. Svedoci smo da mnoge oblasti, u kojima smo bili u samom vrhu svetskog istraživanja, danas gotovo kao da ne postoje. U nekim oblastima moramo da pođemo od nule, ali nas ne sme da plaši rad i značajna zaostalost.

Podsećanja radi, 1930 godine kraljevina Jugoslavija je imala 265 aviona. Bila je treća avio-sila u Evropi. Od toga je preko 100 aviona bilo proizvedeno u našim fabrikama. Treba pomenuti fabrike aviona u Kraljevu, Pančevu, Beogradu, Fabriku zvezdastih avionskih motora, fabriku preciznih avionskih instrumenata i opreme koja je većinu svojih proizvoda izvozila. I ne samo to, jedno vreme Jugoslavija je bila nosilac svetskog rekorda u brzini leta na avionu IK3 sa rols-rojsovim motorim. Nedugo zatim ovaj primat je preuzeo nemački poznati lovac Meseršmit 109E. I u periodu posle drugog svetskog rata u Jugoslaviji je bila razvijena jaka avio industrija. Pomenimo razvoj mlaznih aviona Galeb, Jastreb i Orao koji su bili dugo vremena najbolji u svetu u svojoj klasi. Takođe se tu može ubrojiti i proizvodnja helikoptera tipa Gazela. Danas nažalost Srbija nema avio industriju. Ocenjeno je da je to visoko-sofisticirana oblast i da mi u odnosu na razvijeni svet nemamo šta da ponudimo kvalitetno u razvoju. Da li je baš tako?

Sedamdesetih godina prošlog veka SFR Jugoslavija je bila šesta zemlja u svetu po brodogradnji. Treći tanker po nosivosti u svetu u to vreme, napravljen je u našim brodogradilištima. Pomenimo samo da je brodogradilište u Beogradu napravilo veđinu ratnih brodova JNA. Poslednji brod u toj klasi pod nazivom „Spasilac” je bio najsavremeniji brod u to vreme (sredina devedesetih godina). Danas smo svedoci da Srbija nema ni jedan rečni brod iako je na raskrsnici Evrospkih rečinh plovnih puteva.

Još jedna oblast nas je nekada izdvajala u svetu, mostogradnja. Naši građevinari su bili cenjeni u svetu. Desetine mostova u Africi, Aziji, južnoj Americi delo su naših graditelja i projektanata. Danas je naše građevinarstvo desetkovano.

Iako su mnoge oblasti danas naizgled nedostižne i uglavnom rezervisane za druge, razvijenije narode i nacije, ovakav stav ne sme da bude presudan. Hrabrost, ideja i istraživački duh je ono što moramo da sačuvamo i rezultati neće izostati. Želim dakle da ukažem da je moguće i u malim sredinama ostvarivati vrhunske rezultate u mnogim naučnim oblastima. Napominjem da opšte takmičenje sa “velikima”, svakako ne dolazi u obzir, međutim ni “veliki” ne mogu pokriti sve oblasti. Dakle, najvažnija je ideja do koje mogu da dođu praktično svi, bez obzira na materijalno bogatstvo. Ipak naše društvo mora adekvatno da podrži vrhunske naučne aktivnosti.

Još jednom svim saradnicima Instituta čestitam ovaj značajni jubilej i želim da uspešno prebrode trenutnu društveno-ekonomsku situaciju i da daju svoj doprinos na putu ozdravljenja nacije i društva.

Žao mi je što trenutno nisam u mogućnosti da prisustvujem ovoj proslavi i želim saradinicam Instituta sve najbolje u budućem naučno-istraživačkom radu.

Vaš

Akademik Miomir Vukobratović

 

 

 

 
   
Copyright © 2007 Institut tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti