Autor: Ana Ivković
Centro di Riferimento Oncologico– Aviano – CRO je onkološka klinika sa kojom Biblioteka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije sarađuje već šest godina.
Ove godine, 24. maja, Biblioteka klinike CRO je uz nove prostorije dobila i potpuno novi izgled. Prostorije – narandžasta i lila sala, (sa narandžastim i lila policama) kao i novi prostor sa info-pultom deluju vedro i svetlo. Prilikom otvaranja nove Biblioteke, načelnik informativne delatnosti Ivana Truccolo je organizovala Opening Ceremony La Festa/Workshop, koja se sastojala od kulturnoumetničkih dešavanja, kao što su izložba slika, koncert, predavanja s radionicom i izložbom novih knjiga u izdanju klinike Riferimento d’Oncologico.
Kao jedini inostrani gost na ceremoniji otvaranja nove biblioteke, bila je pozvana bibliotekarka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Ana Ivković.
Biblioteka klinike CRO poznata je po svojoj specifičnoj delatnosti – radu s pacijentima, te postoji i prostor gde se pacijenti okupljaju i koriste literaturom, a o svojim problemima razgovaraju sa bibliotekarima. Potreba da pacijenti razgovaraju o svom problemu sa nekim ko nije iz sveta medicine dovela je do toga da su se upravo bibliotekari organizovali i započeli ozbiljan rad sa pacijentima. Korisnici biblioteke su, pored naučnih radnika i pacijenti i porodica obolelih, te im je omogućen pristup kompjuterima i internetu za neophodne informacije (specijalno pisane za pacijente). Bibliotekari organizuju seanse na kojima sa pacijentima razgovaraju lekari, psiholozi, ekonomisti (prilikom rešavanja problema finansija kod pacijenata) i drugi stručnjaci. Takva edukacija pacijenata zove se Narrative Medicine.
Zbog ovakve raznovrsne delatnosti biblioteke CRO, na svečanosti otvaranja, kao predavači bili su pozvani lekari tehničari i novinari, bibliotekari, pacijenti i bivši pacijenti. Cilj predavanja je bio da se prikaže odnos informacije, učenja, znanja, otvoreni pristup kao izvor znanja. Biblioteka je izvor znanja i energije, ali i kao mesto gde se čovek oseća prijatno i provodi kvalitetno vreme u razgovoru s bibliotekarima. Pacijenti su takođe uzeli učešća u ovoj ceremoniji izlažući svoje životne priče. Savlađivanje bolesti zahteva jaku volju za ozdravljenjem, strpljenje i hrabrost. Oni su posvedočili da uz pomoć porodice i podrške porodice, ova teška i podmukla bolest, ipak, može da se savlada. Klinika CRO ima bogatu izdavačku delatnost. Jedna od publikacija je i godišnja monografija – priče pacijenata, koja je izrasla iz Knjige utisaka...utisci se uveličavali i ideja za monografiju Priče pacijenata se stvorila! Svake godine jedna od priča bude nagrađena novčanom nagradom. Kakav gest!
Nije slučajno što klinika CRO ima i svoj hor koji je sačinjen od lekara, tehničara, kojim diriguje jedan od lekara, koji je ujedno i solista hora, dok je pratnja na klavijaturama bio niko drugi nego doktor specijalista-patolog. Ovaj neobični hor u belim mantilima je ulepšao događaj sa šest popularnih muzičkih numera, a završio je svoj mali koncert arijom hora Jevreja iz opere „Nabuko“
Pored brojnih predavača, informatičari klinike CRO predstavili su i program Bibliosan, koji je ujedno i repozitorij naučne literature koja služi medicinskom osoblju CRO klinike.
Ana Ivković, bibliotekar IORS-a učestvovala je u ovoj ceremoniji sa predavanjem Open Access Policy at IORS.
Tema predavanja je bilo istraživanje o stavu zaposlenih Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prema otvorenom pristupu naučnim informacijama i koliko su naši naučnici obavešteni o tome šta je zapravo Open Access. (Moram da dodam da su itekako obaveštavani ali izgleda da i dalje imaju zadršku kada se o tome govori.)
Prikazani su različiti stavovi lekara-kliničara i lekara-istraživča. Iako su odgovori u anketi bili vrlo kontradiktorni, rezultat analize je sledeći: većina istraživača iz IORS-a nije spremna da objavljuje u otvorenom pristupu, a najveća prepreka za to su finansijska sredstva koja je potrebno odvojiti za publikovanje u elektronskoj formi u otvorenom pristupu. Da li će se u budućnosti nešto promeniti? Voleli bismo da tako bude, kako bismo bili u toku s naukom, ali dosadašnje iskustvo nam govori da se kod nas promene teško usvajaju.
Predavanje je izazvalo burnu diskusiju i brojna pitanja. Očigledno je da Otvoreni pristup još uvek ima „teška vrata“.
19. jun 2013.