Kako izabrati časopis: vodič

U ovom vodiču možete naći praktične savete o izboru časopisa u kom ćete objaviti svoj rad. Namenjen je istraživačima i bibliotekarima koji pružaju podršku istraživačkim procesima.

Izbor časopisa u kom će se objaviti rad veoma je važno pitanje za istraživače. Na odluke često utiče želja istraživača da obezbede što bržu i širu diseminaciju rezultata istraživanja, a da istovremeno ispune zahteve institucija u kojima rade i/ili finansijera istraživanja, kao i kriterijume za vrednovanje naučnog rada i izbore u zvanja. Zbog toga izbor nije uvek lak.

Sadržajem i formom, vodič se nadovezuje na Standard za naučno izdavaštvo u dijamantskom otvorenom pristupu (Diamond Open Access Standard – DOAS), koji je razvijen u okviru projekta Developing Institutional Open Access Publishing Models to Advance Scholarly Communication (DIAMAS), i na kontrolnu listu Think. Check. Submit. U njemu se objašnjava kako se analiziraju osnovni elementi nekog časopisa i informacije dostupne na njegovom veb-sajtu, ali se istovremeno ističe da je kvalitet istraživanja objavljenih u časopisu najvažniji kriterijum koji treba da usmeri izbor. Stoga analizu formalnih elemenata časopisa i drugih izvora informacija uvek treba dopuniti stručnim uvidom u objavljeni sadržaj.

Vodič je rezultat dugogodišnje stručne prakse – podrške istraživačkim procesima, obuke i razgovora sa istraživačima i bibliotekarima. Pored pomoći istraživačima u izboru časopisa, vodič može biti od koristi bibliotekarima koji organizuju obuke (npr. od istraživača koji učestvuju u obuci može se tražiti da analiziraju časopis uz pomoć ovoga vodiča). Može se kombinovati i sa drugim vodičima i alatima (npr. Think. Check. Submit, cOAlition S Journal Checker Tool) i prilagođavati različitim kontekstima (npr. dodavanjem novih elemenata ili specifičnih uputstava).

Redosled tema u vodiču odražava redosled koraka u proveri informacija iz perspektive istraživača, odnosno autora: nakon provere osnovnih formalnih elemenata (naziv časopisa, ISSN, izdavač, URL veb-sajta), analiza se usmerava na politike, tela i prakse koje treba da obezbede kvalitet sadržaja, a zatim na politike otvorenog pristupa, autorskih prava i licenci, koje su posebno važne za istraživače koji moraju da ispune zahteve finansijera ili institucionalnih politika. Važne su i sve ostale politike časopisa, ali njih će većina istraživača analizirati tek ako časopis prođe prethodno navedene provere. Mnogim neprofitnim časopisima koji objavljuju kvalitetan sadržaj još uvek je teško da obezbede dugoročno čuvanje digitalnih sadržaja, funkcionalan veb-sajt i transparentne metrike, pa ovi faktori, iako veoma važni, verovatno neće biti presudni pri donošenju odluke.

Ovaj vodič je zamišljen kao živi dokument, a komentari korisnika su dobrodošli. Ako želite da predložite nove elemente, savete ili materijale, pišite na: Ova email adresa je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript u vašem brauzeru da biste je videli.

Napomena:

Popularan termin predatorski časopis nećemo koristiti zato što unosi nepotrebnu zabunu. Pojam predatorskog izdavaštva uveden je 2010. godine i on se uglavnom odnosio na časopise u otvorenom pristupu koji naplaćuju troškove objavljivanja, što je dovelo do pogrešnog predubeđenja da samo časopisi u otvorenom pristupu mogu biti „predatorski“ (naročito ako dolaze iz slabije razvijenih zemalja). Kriterijumi na koje se oslanjaju postojeće liste takozvanih „predatorskih“ izdavača i časopisa nedovoljno su transparentni, pa takve liste mogu biti neobjektivne i nepravedne.

U vodiču će se koristiti termin kidnapovani časopisi. U pitanju su lažne veb-stranice časopisa koje prikazuju tačne informacije o legitimnim časopisima (ISSN, adresa, ciljevi i tematika, pa čak i uredništvo), ali je sadržaj svezaka časopisa različit u odnosu na prave časopise. Časopisi koji su žrtve ove prevare obično imaju tehnički loše veb-stranice, ili nemaju zaseban veb-sajt, nego postavljaju sadržaj na veb-sajtove institucija koje ih objavljuju, ili pak izlaze samo u štampanom obliku. Lažni časopis objavljuje članke koji nisu u skladu sa ciljevima i tematikom originalnog časopisa, a sadržaj često nije javno dostupan, što dodatno otežava otkrivanje prevare. Kako se časopisi žrtve obično indeksiraju u međunarodnim indeksnim bazama podataka, prevara se najlakše otkriva upoređivanjem naslova članaka na veb-sajtu i u ovim bazama podataka.

Najkompletnija lista kidnapovanih časopisa može se naći ovde: Retraction Watch Hijacked Journals Checker

Više materijala o spornim časopisima možete naći ovde: Questionable Journals Zotero Library

Opšti saveti za istraživače

Indeksiranje u bazama podataka poput Web of Science ili Scopusa nije garancija kvaliteta.
Ako vaša institucija ili finansijer zahtevaju da objavite rad u časopisu koji je uključen u određeni indeks ili listu, izaberite časopis sa tog indeksa/liste i analizirajte ga prateći instrukcije iz ovog vodiča.
Ne odazivajte se na pozive za objavljivanje koje dobijate od nepoznatih izdavača.
Proverite informacije koje su navedene na veb-sajtu časopisa/izdavača.
Ako niste sasvim sigurni da je časopis legitiman i da objavljuje naučne radove dobrog kvaliteta, nemojte tamo slati svoj rukopis.
Ako tražite časopis u otvorenom pristupu, koristite Directory of Open Access Journals (DOAJ) kao polaznu tačku.
Ne morate plaćati da bi rad bio objavljen u otvorenom pristupu zato što postoji mnogo časopisa koji ne naplaćuju te troškove (tzv. dijamantski otvoreni pristup). Pored toga, moguće je da imate pravo na popust ili potpuno oslobađanje od plaćanja troškova (npr. proverite uslove koje je EIFL obezbedio kroz pregovore sa izdavačima u vezi sa troškovima objavljivanja u otvorenom pristupu).
Pretražite internet biste utvrdili da li se časopis pominje u negativnom kontekstu. Pitajte bibliotekara za pomoć i savet!

Preporuke za bibliotekare

Koristite materijale navedene u odeljku „Publish“ u okviru Programa obuke za digitalnu istraživačku pismenost EIFL-a, namenjenog bibliotekarima.
Organizujte obuke i obezbedite individualnu podršku.
Pokušajte da identifikujete izazove sa kojima se istraživači suočavaju prilikom izbora časopisa.
Pokušajte da razumete mehanizme objavljivanja u spornim časopisima (da li su u pitanju izolovani slučajevi ili učestala praksa; kako istraživači dolaze u kontakt sa spornim časopisima itd.), ukoliko je takva praksa prisutna u vašoj instituciji.
Podstaknite istraživače da vam prosleđuju potencijalno sumnjive poruke koje dobijaju od izdavača. To će vam pomoći da upozorite ostale na sumnjive poruke.

Da li je ovaj časopis dobar? - elementi koje treba proveriti

Jedinstven naslov

Naslov časopisa treba da bude jedinstven

Kako proveriti?

Proverite naslov časopisa na ISSN portalu (https://portal.ISSN.org). Možete koristiti i kataloge biblioteka, npr. WorldCat.

Izazov

Sumnjivi časopisi često koriste iste ili slične naslove. U neengleskim zemljama postoje časopisi sa alternativnim engleskim naslovima, što može dovesti do podudaranja. Istorija naslova dostupna je na ISSN portalu.

Savet

ISSN portal pruža informacije o naslovima i njihovim promenama, kao i ISSN brojevima. Ako ne možete pouzdano da proverite naziv časopisa, nemojte tamo slati svoj rukopis.

Jedinstven standardni broj serijske publijacije (ISSN, eISSN)

Časopis mora da ima jedinstven standardni broj serijske publikacije (ISSN, eISSN ili oba)

ISSN je Međunarodni standardni broj serijske publikacije (ISSN). To je osmocifren broj koji je jedinstven za časopis. Kada imate dva časopisa sa istim naslovom lako ih možete razlikovati na osnovu ISSN-a. ISSN se koristi za štampane časopise, a eISSN za one koji imaju onlajn izdanje. Časopis koji ima i štampano i onlajn izdanje trebalo bi da ima oba standardna broja.

Kako proveriti?

Pronađite ISSN/eISSN na veb-sajtu časopisa. Ako časopis nema ISSN/eISSN, zaobiđite ga. Proverite da li je ISSN naveden na veb-sajtu isti kao ISSN na ISSN portalu.

Izazov

Ima lažnih veb stranica koje prikazuju tačne osnovne informacije o autentičnim časopisima i lažno se predstavljaju kao njihovi zvanični veb-sajtovi. ISSN i naslov navedeni na takvoj veb stranici biće validni i to može obmanuti potencijalne autore.

Savet

ISSN portal pruža informacije o naslovima časopisa, standardnim brojevima i URL adresama veb-sajtova časopisa.

URL i matična stranica

Časopis treba da ima veb-sajt na sopstvenom domenu ili poddomenu unutar veb-sajta izdavača, ili pak poseban prostor na nekom portalu/platformi.

Kako proveriti?

Proverite URL veb-sajta časopisa na ISSN portalu.
Uporedite URL sa podacima iz Retraction Watch Hijacked Journals Checker kako biste utvrdili da li je u pitanju „kidnapovani“ (hijacked) časopis. Više informacija.

Izazovi

Proverite veb domene časopisa i izdavača uz pomoć Whois alata, koji pokazuju ko je i kada registrovao internet domen.
Ako se veb-stranice nalaze u okviru poddomena na veb-sajtu izdavača, proverite da je sadržaj logično organizovan i da li je navigacija jasna (npr. stranice posvećene časopisu treba da imaju naslov i logo časopisa, a ne institucije, meniji treba da budu meniji časopisa itd.).
Ako se časopis nalazi na portalu/platformi, pored članaka moraju biti dostupni i podaci o časopisu, njegove politike, uputstva itd.
Ima časopisa koji nemaju adekvatan veb-sajt, već postavljaju sadržaj na veb-sajt izdavača ili na društvene mreže/platforme za deljenje datoteka.

Saveti

Izbegavajte objavljivanje u časopisima koji nemaju odgovarajući veb-sajt, iako to samo po sebi ne mora da znači da su sumnjivi. Časopisi koji nemaju adekvatan veb-sajt često su žrtve „kidnapovanja“. Proverite veb-domene časopisa i izdavača uz pomoć alata kao što je DomainTools. Iako podaci o registraciji domena nisu uvek javno dostupni, može se videti kada je domen registrovan, a ponekad i naziv pravnog ili fizičkog lica koje ga je registrovalo.

Uz pomoć Wayback Machine možete proveriti istoriju domena. U polje za pretraživanje unesite URL i dobićete spisak stranica sa veb-sajta snimljenih u prošlosti. Proverite različite datume kako biste videli šta je bilo na tom domenu. Sumnjivi izdavači često višekratno koriste isti domen u različite svrhe, koje nisu nužno povezane sa izdavanjem časopisa.

Sletne strane i DOI oznake za objavljene članke

Svaki članak treba da bude prikazan na posebnoj veb-stranici koja ima svoju URL adresu. Na toj strani se prikazuju metapodaci koji opisuju članak (naslov, autori, apstrakt, ključne reči itd.). Svaki članak treba da ima DOI oznaku.

Kako proveriti?

Proverite da li linkovi u sadržaju sveske vode do sletnih strana članaka.
Proverite metapodatke prikazane na tim stranicama. Da li su dovoljno detaljni? Da li su informacije iscrpno navedene?
Ako časopis dodeljuje DOI oznake, proverite da li su iste prikazane na sletnim stranicama.
Proverite da li DOI link vodi do članka koji mu pripada. Idealno bi bilo da vodi do sletne stranice članka, a ne direktno na PDF datoteku.

Izazov

Još uvek ima časopisa koji nemaju zasebne sletne stranice za svaki članak i koji ne dodeljuju DOI oznake člancima.

Saveti

Izbegavajte časopise koji ne dodeljuju DOI oznake (osim ako se ne radi o institucionalnim časopisima ili periodičnim publikacijama koje su dobro poznate u vašoj disciplini i u koje imate poverenja), bez obzira što ih to samo po sebi ne čini sumnjivima.
Ako ne postoje zasebne sletne stranice za svaki članak (npr. ako je čitava sveska postavljena kao jedna PDF datoteka), časopis neće moći da obezbedi optimalnu vidljivost, a pronalaženje objavljenog sadržaja može biti otežano.
Proverite da li postoje greške u DOI oznakama. Do grešaka može doći ako DOI ne postoji (jer je izmišljen/lažan) ili ako izdavač neredovno deponuje metapodatke kod DOI agencije; videti DOI Not Found Error.
Proverite ko je vlasnik DOI prefiksa na sledećoj adresi: http://api.crossref.org/prefixes/PREFIX/works (zamenite PREFIX DOI prefiksom koji koristi časopis; dobićete informacije u JSON formatu; preporučuje se korišćenje pretraživača Firefox jer je ispis pregledniji). Ova provera može otkriti da li časopisom upravlja pravno lice loše reputacije.

Naziv i kontakt podaci izdavača

Naziv i kontakt podaci izdavača moraju biti dostupni na veb-sajtu časopisa. Naziv izdavača naveden na veb-sajtu časopisa mora biti isti kao naziv naveden u zapisu na ISSN portalu.

Ako je navedeno više pravnih lica, njihove uloge moraju biti jasno naznačene (ko je glavni izdavač, ko su izdavači, pružaoci usluga, sponzori itd.).

Kako proveriti?

Pronađite informacije na veb-sajtu časopisa. Ako nema posebne stranice sa kontakt podacima, proverite u dnu matične strane ili na stranicama sa opštim informacijama. Uporedite ove podatke sa informacijama na ISSN portalu (ili u registrima časopisa, katalozima biblioteka).
Ako vam izdavač nije poznat, posetite njegov veb-sajt i, ako su vam te informacije dostupne, relevantan registar akademskih institucija ili registar preduzeća (registre preduzeća u različitim zemljama možete naći ovde: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_official_business_registers).
Potražite adresu časopisa/izdavača sa veb-sajta na internetu. Sporni izdavači često uopšte ne navode lokaciju, ili navode lažne adrese.

Izazovi

Podaci su nepotpuni, pa nije moguće proveriti informacije o izdavaču.
Nema kontakt podataka. Na sajtu se može naći samo formular za slanje poruka.

Savet

Zaobiđite takav časopis.

Naučni karakter sadržaja i originalni naučni radovi

Časopis objavljuje sadržaje naučnog karaktera i originalne naučne radove.

Kako proveriti?

Pronađite kriterijume za prihvatanje rukopisa i drugih priloga na veb-sajtu časopisa. Te informacije se najčešće nalaze na stranicama sa opštim informacijama, politikama časopisa ili u uputstvu za autore. Ako ove informacije nisu navedene, zaobiđite časopis!

Izazov

Može se desiti da objavljeni radovi ne ispunjavaju naučne standarde čak i kada su kriterijumi jasno navedeni.

Savet

Proverite da li se o člancima objavljenim u časopisu vode rasprave koje dovode u pitanje njihov sadržaj. Koristan alat za to je platforma PubPeer. Da biste pretražili rasprave o radovima iz određenog časopisa, unesite njegov DOI prefiks u polje za pretraživanje na platformi PubPeer. Ako više časopisa deli isti DOI prefiks (npr. zato što se nalaze na istoj platformi), rezultati pretraživanja će obuhvatiti rasprave o svim tim časopisima. Obratite pažnju na ozbiljne probleme, kao što su plagijarizam ili lažni radovi proizvedeni u tzv. fabrikama radova (paper mills). Ako se pominju takvi problemi, proverite da li je časopis na njih adekvatno reagovao, na primer opozivanjem problematičnih članaka. Ako časopis nije rešavao ove probleme, to je siguran znak da ga treba zaobići. Nažalost, PubPeer prati samo radove sa DOI oznakama registrovanim kod Crossref-a.

Misija, ciljevi, tematika i jezici

Na veb-sajtu časopisa moraju biti navedeni misija, ciljevi i tematika časopisa, kao i jezici na kojima objavljuje radove.

Kako proveriti?

Pronađite informacije na veb-sajtu časopisa. Najčešće se nalaze na stranicama sa opštim informacijama ili u uputstvima za autore.

Izazovi

Informacije su nepotpune.
Tematski okvir je izuzetno širok ili su teme isuviše opšte.
Objavljeni sadržaj nije usklađen sa navedenim ciljevima, misijom i tematikom.

Savet

Zaobiđite takav časopis. Objavljivanje radova koji izlaze iz navedenog tematskog okvira može da ukazuje da je časopis sumnjivog kvaliteta.

Uredništvo

Časopis mora imati uredništvo, a sastav uredništva i drugih tela časopisa mora biti javno dostupan na veb-sajtu časopisa. Podaci treba da uključuju imena članova uredničkog tima, njihove funkcije, institucionalne afilijacije i kontakt podatke.

Časopis može imati i druga urednička tela. Sastav uredničkih tela treba da bude raznolik (različite institucije i države) i rodno izbalansiran.

Kako proveriti?

Pronađite informacije o uredništvu na veb-sajtu časopisa.
Proverite navedene podatke – na primer, potražite članove uredničkih tela na veb-sajtovima institucija koje su navedene kao njihove afilijacije.
Proverite koliko članova uredničkih tela objavljuje članke u samom časopisu.

Izazovi

Informacije o uredništvu su nepotpune.
Urednička tela imaju veliki broj članova, pa je teško proveriti njihov identitet i razumeti njihove uloge.
Iako ne postoji jasno pravilo za utvrđivanje maksimalnog broja članova uredničkih tela, ako je spisak izuzetno dug, potreban je dodatni oprez.

Savet

Ako bilo šta deluje sumnjivo, zaobiđite taj časopis.

Recenzija

Časopis primenjuje neki vid anonimnog recenziranja ili javnu recenziju. Radovi poslati časopisu moraju proći recenziju kako bi bili objavljeni, a svaki rad recenziraju najmanje dva recenzenta.

Informacije o vrsti recenzije moraju biti javno dostupne na veb-sajtu časopisa. Postupak recenziranja mora biti detaljno objašnjen. Autori moraju imati pravo da podnesu prigovor u slučaju da je njihov rad odbijen ili povučen pre objavljivanja.

Časopis mora imati mehanizam koji sprečava recenziranje radova u okviru zatvorenog kruga ljudi koji se dobro poznaju ili rade u istoj instituciji.

Postoji više modela javne recenzije: otkrivanje identiteta recenzenata sa ili bez objavljivanja recenzentskih izveštaja, javno objavljivanje recenzentskih izveštaja sa ili bez otkrivanja identiteta recenzenata, kao i mogućnost uključivanja šire zajednice u proces recenziranja.

Kako proveriti?

Pronađite informacije na veb-sajtu časopisa. Ako one ne postoje ili su nejasne/nepotpune, zaobiđite taj časopis.
Proverite da li je navedeno koliko u proseku traje proces recenzije i uporedite te podatke sa datumima prijema i prihvatanja navedenim u objavljenim člancima.
Proverite smernice za recenzente, jer one često sadrže korisne informacije o postupku recenzije.
Ako časopis javno objavljuje izveštaje recenzenata, pogledajte njihov sadržaj.
Proverite da li časopis objavljuje listu recenzenata i da li su oni istovremeno članovi uredništva ili se često pojavljuju kao autori u tom časopisu. Često ponavljanje istih imena u istim ili različitim ulogama može ukazivati na uređivanje unutar zatvorenog kruga.

Izazovi

Postupak recenziranja je nerealno brz.
Informacije su nepotpune.
Ne može se sa sigurnošću utvrditi da časopis dosledno primenjuje procedure opisane na veb-sajtu.

Saveti

Proverite kvalitet objavljenih članaka. Loš kvalitet može ukazivati na probleme u postupku recenzije.
Ako niste sigurni da je sve u redu, zaobiđite časopis.

Uputstva za autore

Jasna i detaljna uputstva za autore moraju biti javno dostupna na veb-sajtu časopisa.

Uputstva bi morala da sadrže barem:

informaciju o tipovima rukopisa koje časopis objavljuje,
detaljne smernice za formatiranje elemenata rukopisa i stilu citiranja, kao i
opis postupka za slanje rukopisa.

Kako proveriti?

Pronađite uputstva na veb-sajtu časopisa.
Pregledajte nedavno objavljene članke kako biste utvrdili da li su u skladu sa uputstvima za autore.

Izazovi

Časopis ima detaljno uputstvo za autore, ali stilovi citiranja i ostali elementi u objavljenim člancima nisu u skladu sa zahtevima iz uputstva.
Uputstvo nije dovoljno detaljno.
Časopis nema uputstvo za autore ili se poziva na uputstvo drugog izdavača (npr. zahteva od autora da postupaju u skladu sa uputstvom nekog velikog komercijalnog izdavača).

Savet

Ako uputstva ne odražavaju stvarne prakse, neažurna su ili ako uredništvo ne vodi dovoljno računa o usklađivanju rukopisa sa propisanim zahtevima, to verovatno nije pravi časopis za vas.

Poštovanje periodičnosti objavljivanja

Časopis može izlaziti u sveskama (npr. tri puta godišnje) ili kontinuirano (članci se objavljuju na onlajn platformi odmah nakon prihvatanja; nema definisanih svezaka). Kontinuirano objavljivanje ima prednosti za autore jer konačna, lektorisana, tehnički obrađena i formatirana verzija članka (Version of Record) postaje dostupna neposredno nakon prihvatanja za objavljivanje.

Kako proveriti?

Pronađite informacije o periodičnosti objavljivanja.
Proverite da li postoje odstupanja od planirane periodičnosti.

Izazovi

Neki časopisi objavljuju dvobroje kako bi nadoknadili kašnjenja.
U časopisima koji objavljuju tematske (specijalne) brojeve, njihov status nije uvek jasan (da li postoji recenzija, ko je odgovoran, da li su u pitanju radovi sa konferencija itd.).

Saveti

Narušena dinamika publikovanja (određene sveske nisu objavljene, objavljivanje dvobroja) može biti znak da časopis ne može da održi planiranu dinamiku izlaženja. To najčešće ne znači da je naučni integritet časopisa sporan, ali neredovno izlaženje može uticati na indeksiranje i vidljivost časopisa.
Ako časopis objavljuje tematske (specijalne) brojeve, proverite da li su politike i pravila koja se na njih odnose jasno definisani (npr. da li su teme radova u skladu sa oblašću časopisa; da li se rukopisi recenziraju; da li su definisane uloge gostujućih urednika, ukoliko brojeve uređuju gostujući urednici itd.). Videti: Guest edited collections best practice.

Transparentne informacije o naknadama za objavljivanje u časopisu

Informacije o svim naknadama koje se naplaćuju od autora i/ili njihovih institucija u vezi sa objavljivanjem članaka moraju biti javno dostupne na veb-sajtu časopisa. Ako se ne naplaćuju nikakve naknade, i to treba da bude navedeno na veb-sajtu časopisa. Netransparentnost u prikazivanju naknada najčešće ukazuje da je časopis sumnjiv.

Treba praviti razliku između sledećih naknada:

Naknada za prijem rukopisa (submission fee): naplaćuju se prilikom slanja rukopisa bez obzira na to da li će on biti prihvaćen ili ne. Plaćanje ove nadoknade ne garantuje da će rad biti u otvorenom pristupu nakon prihvatanja, jer je naplaćuju i časopisi koji nisu u otvorenom pristupu.
Naknada za obradu članka (Article Processing Charge): naplaćuje se po prihvatanju rukopisa za objavljivanje. Obično je naplaćuju časopisi u otvorenom pristupu.
Troškovi štampe slika u boji: naplaćuju ih štampani časopisi uz obrazloženje da je štampa u boji skuplja. Nisu više tako česti, a mogu ih naplaćivati i časopisi koji su u otvorenom pristupu i oni koji to nisu.
Tarifa po objavljenoj strani: obračunava se po strani teksta, uz objašnjenje da se tako pokrivaju troškovi pripreme za štampu i štampe. U časopisima u kojima je dužina članaka ograničena, troškovi se obračunavaju samo za strane preko propisanog broja.
Dobrovoljni prilozi autora: novčani prilog koji autor uplaćuje časopisu kako bi potpomogao njegovo objavljivanje. Ovi prilozi nisu obavezni.

Troškovi štampe slika u boji i, delimično, tarifa po objavljenoj strani nisu opravdani ako časopis ima samo onlajn izdanje. Neki časopisi naplaćuju više vrsta naknada, ali su takvi slučajevi prilično retki.

Kako proveriti?

Pronađite informacije na veb-sajtu časopisa. Obično se nalaze na stranicama sa opštim informacijama, u posebnom odeljku u okviru politika časopisa i/ili u uputstvima za autore.

Izazovi

Autori su obavešteni da moraju da plate nekakvu naknadu tek nakon što su započeli postupak slanja rukopisa.
Autori su obavešteni o troškovima tek nakon prihvatanja rukopisa za objavljivanje.
U različitim smernicama „mali“ iznos naknade koja se naplaćuju navodi se kao znak da je časopis sumljiv i/ili sporan. Iako je to tačno u pojedinim slučajevima, „mali“ iznos ne mora nužno da znači da je časopis sumnjiv. Shvatanje šta je „mali“ iznos razlikuje se od zemlje do zemlje i zavisi od lokalnog standarda.

Saveti

Ako ste o postojanju naknade obavešteni tek nakon što ste započeli proces slanja rukopisa, prekinite postupak i pronađite drugi časopis.
Ako ste o naknadi obavešteni tek nakon prihvatanja rukopisa, povucite rukopis. Budite uporni i, ako je potrebno, zapretite tužbom.
Ako svrha naknade nije jasna ili opravdana, izbegavajte slanje rukopisa takvom časopisu, čak i ako su informacije formalno javno dostupne.

Informacije o otvorenom pristupu

Ako je časopis u otvorenom pristupu, to mora biti jasno navedeno na njegovom veb-sajtu. Dovoljna je i jednostavna izjava da je sadržaj dostupan svima bez naknade, pod slobodnom licencom (obično Creative Commons licenca, po mogućstvu CC BY).

Puni tekst svih sadržaja mora biti javno dostupan besplatno, bez odlaganja (odnosno bez embargo perioda) i bez potrebe da se korisnik registruje na veb-sajtu časopisa kako bi pristupio punom tekstu.

Informacije o tome da je časopis u otvorenom pristupu, kao i o licenci koju koristi, posebno su važne autorima koji moraju da ispune zahteve finansijera.

Kako proveriti?

Pronađite izjavu o otvorenom pristupu na veb-sajtu časopisa, a zatim proverite koju licencu časopis koristi i da li naplaćuje naknadu.
Potražite časopis u Direktorijumu časopisa u otvorenom pristupu (DOAJ).

Izazovi

Sadržaj je javno dostupan, ali na veb-sajtu nema informacija o tome da je časopis u otvorenom pristupu, niti je navedena licenca.
Sadržaju se može pristupiti besplatno, ali je neophodna registracija.

Savet

Ako na veb-sajtu časopisa nije navedeno da je u otvorenom pristupu, a sadržaju možete pristupiti, proverite da li koristite računar povezan na akademsku mrežu, jer moguće je da vam je časopis dostupan zahvaljujući pretplati koju je obezbedila vaša biblioteka.
Ako pristup sadržaju zahteva registraciju, časopis ne ispunjava kriterijume otvorenog pristupa, čak i ako je pristup besplatan.

Informacije o autorskim pravima i licenci

Informacije o autorskim pravima i licencama moraju biti javno dostupne na veb-sajtu časopisa. Ove informacije su posebno važne za autore čiji finansijeri ili institucije zahtevaju objavljivanje u otvorenom pristupu.

Na veb-sajtu časopisa mora biti navedeno ko je nosilac autorskih prava za objavljene članke, da li autori zadržavaju prava nad svojim radovima ili ih ustupaju izdavačima, a ako je časopis u otvorenom pristupu, i pod kojom licencom se radovi distribuiraju, odnosno kako se mogu koristiti.

Veoma je važno i da li časopis koji nije u otvorenom pristupu dopušta autorima da zadrže određena prava kako bi mogli da recenzirani rukopis prihvaćen za objavljivanje deponuju u repozitorijum pod slobodnom licencom i bez embargo perioda.

Svi časopisi, bilo da jesu ili nisu u otvorenom pristupu, morali bi imati definisanu politiku samoarhiviranja, koja određuje koja verzija članka se može deponovati u repozitorijum i pod kojim uslovima.

Kako proveriti?

Pronađite informacije na veb-sajtu časopisa (posebna stranica o autorskim pravima i licencama, uslovi korišćenja, info blok u dnu stranice i/ili sletna stranica članka).
Licenca koja se odnosi na pojedinačne članke ne mora se podudarati sa licencom koja se primenjuje na ostale sadržaje na veb-sajtu.
Ako licenca nije naznačena, podrazumeva se da su sva prava zadržana.
Proverite da li su politike časopisa usklađene sa zahtevima finansijera ili drugim zahtevima koje morate da ispunite.

Izazovi

Na veb-sajtu časopisa se navode kontradiktorne ili nedosledne informacije o autorskim pravima (npr. istovremeno navođenje da autori zadržavaju sva prava i da se zahteva njihovo ustupanje izdavaču).
Navedene su različite licence na sletnoj stranici članka i u punom tekstu.
Navedene su različite licence u politici časopisa i u pojedinačnim člancima.
Navedeni su dodatni uslovi koji protivreče uslovima licence (npr. ograničavanje upotrebe uprkos licenci koja dozvoljava komercijalnu upotrebu i izvedena dela).

Savet

Izbegavajte časopise koji nemaju jasno i dosledno definisane politike autorskih prava i licenciranja.

Javno dostupne politike časopisa

Časopis mora da ima javno dostupne politike koje jasno opisuju pravila, odgovornosti i standarde uređivačke i izdavačke prakse.

Politike časopisa moraju da sadrže informacije o:

etičkim principima objavljivanja i postupcima kontrole naučnog integriteta (npr. proveri plagijarizma, falsifikovanim ili fabrikovanim podacima, autentičnostu ilustracija);
ulogama i obavezama urednika (prema autorima, recenzentima, čitaocima i naučnoj zajednici, vlasnicima/izdavačima časopisa i javnosti);
ulogama i obavezama recenzenata;
obavezama autora;
politici dostupnosti istraživačkih podataka.

Časopis (ili platforma na kojoj se nalazi) treba da ima javno dostupne uslove korišćenja, politiku zaštite podataka i politiku privatnosti, usklađene sa relevantnim nacionalnim i međunarodnim propisima.

Kako proveriti?

Pažljivo pročitajte politike časopisa i proverite da li obuhvataju sve ključne teme.

Izazovi

Pojedini časopisi imaju nepotpune i nedosledne politike.
Sumnjivi izdavači često kopiraju politike od drugih izdavača bez razumevanja njihovog sadržaja.

Savet

Čak i ako časopis nije problematičan, nedoslednosti i protivrečne tvrdnje u politikama mogu ukazivati na nedovoljnu stručnost uređivačkog tima. Takve časopise treba izbegavati.

Digitalno arhiviranje

Časopis bi trebalo da ima politiku digitalnog arhiviranja. Objavljeni sadržaj mora biti deponovan u barem jednu digitalnu arhivu (npr. LOCKSS, CLOCKSS, Portico) i/ili arhivu nacionalne biblioteke (npr. putem obaveznog primerka). Ako digitalno arhiviranje nije obezbeđeno, postoji opasnost da sadržaj časopisa nestane sa interneta.

Kako proveriti?

Pronađite informacije o digitalnom arhiviranju na veb-sajtu časopisa.

Izazov

Relativno velik broj časopisa još uvek ne obezbeđuje optimalno digitalno arhiviranje.

Savet

Ako ste objavili rad u časopisu koji ne obezbeđuje digitalno arhiviranje, deponujte taj rad u institucionalni, tematski ili opšti repozitorijum (npr. Zenodo).

Funkcionalan veb-sajt

Veb-sajt treba da omogući pregledanje i pretraživanje sadržaja. Navigacija mora biti pregledna i jednostavna. Dizajn veb-sajta mora biti prikladan (bez upadljivih detalja koji odvlače pažnju i slika lošeg kvaliteta). Interfejs bi trebalo da bude jednostavan i prilagođen različitim rezolucijama ekrana.

Kako proveriti?

Detaljno pregledajte veb-sajt časopisa.
Proverite kako izgleda u različitim pretraživačima i na različitim veličinama ekrana.
Proverite da li se lako pronalazi putem opštih internet pretraživača, kao što je Google.

Izazov

Ima časopisa koji objavljuju kvalitetan sadržaj, a dizajn im je loš, i obrnuto.

Savet

Iako loš dizajn veb-sajta sam po sebi ne znači da je časopis sporan, takav časopis verovatno neće moći da obezbedi dobru vidljivost vašeg rada.

Onlajn sistem za uređivanje i objavljivanje

Časopis bi trebalo da ima onlajn sistem za slanje rukopisa i komunikaciju između urednika, autora i recenzenata. Svi ovi procesi trebalo bi da se odvijaju unutar onlajn platforme za uređivanje i objavljivanje časopisa.

Kako proveriti?

Detaljno proučite sistem za slanje radova.

Izazovi

Neki časopisi nemaju onlajn sistem za uređivanje časopisa.
Određeni broj časopisa i dalje upravlja izdavačkim procesima putem elektronske pošte, iako imaju platforme preko kojih se može upravljati tim procesima.

Savet

Izbegavajte časopise koji primaju rukopise putem elektronske pošte, osim ako vam nisu dobro poznati.

Podaci o indeksiranju časopisa

Informacije o indeksiranju časopisa u indeksnim bazama podataka i pretraživačima moraju biti tačne i transparentne.

Kako proveriti?

Posetite servise za indeksiranje i pretraživače navedene na veb-sajtu časopisa kako biste proverili da li zaista indeksiraju časopis; videti Check indexing status of a journal.

Izazovi

Časopisi ponekad navode servise za indeksiranje i pretraživače koji nisu široko poznati, što otežava proveru verodostojnosti informacija o indeksiranju.
Pored pouzdanih servisa za indeksiranje i pretraživača, na veb-sajtu časopisa mogu se naći i nepoznati ili opskurni servisi.

Saveti

Pretražite servise za indeksiranje (npr. DOAJ, MEDLINE, Science Citation Index Expanded itd.) i po nazivu časopisa i po ISSN-u; videti Check indexing status of a journal.
Budite oprezni sa listama tzv. predatorskih indeksa. One ponekad uključuju i legitimne servise.
Potražite pomoć bibliotekara.

Kvantitativni pokazatelji (metrika)

Kvantitativni pokazatelji noraju biti prikazani objektivno i odgovorno. Časopis bi trebalo da objavljuje na svom veb-sajtu barem osnovne statističke podatke (broj prispelih rukopisa, broj radova poslatih na recenziju, broj primljenih recenzija, procenat prihvaćenih radova i prosečno vreme između prijema rukopisa i objavljivanja).

Kako proveriti?

Uporedite prosečno vreme između prijema rukopisa i objavljivanja koje je navedeno na veb-sajtu časopisa sa informacijama koje su dostupne u člancima.

Izazovi

Časopisi koji imaju Clarivate Analytics Journal Impact Factor (JIF), Scimago Journal Rank i Scimago kvartil obično prikazuju te pokazatelje na svojim veb-sajtovima. Pošto informacije koje časopisi navode mogu biti neažurne ili netačne, proverite ih u relevantnim izvorima. Servis Scimago Journal & Country Rank je besplatan i javno dostupan, dok je Clarivate Analytics Journal Citation Reports dostupan samo u okviru institucija i konzorcijuma koji su platili pretplatu.
Na veb-sajtu je navedeno da se časopis indeksira u opskurnim servisima. Te informacije mogu dovesti autore u zabludu.

Saveti

Potražite pomoć bibliotekara.
Pozivanje na opskurne servise je česta praksa kod spornih časopisa. Iako prisustvo takvih informacija samo po sebi ne znači da je časopis sporan, budite oprezni.
Visok procenat odbijenih rukopisa nije garancija kvaliteta!

Dobro je ako časopis

zahteva korišćenje trajnih identifikatora (kao što su ORCID, ROR);
dozvoljava deponovanje konačne, objavljene verzije članka u repozitorijume;
prihvata radove koji prikazuju negativne ili neočekivane rezultate istraživanja, odnosno radove koji ne potvrđuju početne hipoteze;
prihvata rukopise koji su već objavljeni kao preprinti u otvorenim repozitorijumima, uključujući preprint servere, i podstiče autore da dele svoje rukopise kao preprinte tako što će ih učiniti dostupnim u otvorenim repozitorijumima, uključujući i preprint servere, u svim fazama procesa objavljivanja;
podstiče autore da objavljuju istraživačke protokole i metode, istraživački softver, npr. putem repozitorijuma softverskog koda, i preregistruju svoje studije;
prikazuje metrike na nivou članka (posete, pregledi, preuzimanja, citati).

Kako izabrati časopis: vodič; prevedena i prilagođena verzija vodiča Choosing a journal for your research: Checklist for researchers and librarians (Milica Ševkušić, EIFL, 2024) CC BY 4.0