Osnovni pojmovi
Intelektualna svojina je skup prava koja štite rezultate ljudskog intelektualnog stvaralaštva – ideje, znanje i kreativne izraze koji su materijalizovani u određenoj formi. Ona omogućava nosiocima prava da kontrolišu korišćenje svojih dela i da ih ekonomski iskorišćavaju. Obuhvata dve osnovne oblasti: autorska i srodna prava i industrijsku svojinu. Prava intelektualne svojine su nematerijalna, nastaju iz kreativnog ili inovativnog rada i uređuju se nacionalnim propisima i međunarodnim sporazumima.
Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, namenu, veličinu, sadržinu ili način ispoljavanja. Autorskim delima smatraju se, između ostalog:
- Pisana dela (knjige, članci, prevodi, računarski programi)
- Govorna dela (predavanja, govori, besede)
- Dramska i muzička dela
- Filmska dela
- Dela likovne umetnosti
- Dela arhitekture i primenjene umetnosti
- Kartografska dela
- Planovi, skice, makete i fotografije
- Pozorišna režija
Autorska prava su prava koja pripadaju autoru nad njegovim autorskim delom (originalnom duhovnom tvorevinom izraženom u određenoj formi – npr. naučni rad, knjiga, fotografija, softver) i obuhvataju:
- moralna prava (pravo na priznanje autorstva, zaštitu integriteta dela i sl.), koja se ne mogu preneti na druga fizička ili pravna lica,
- imovinska prava (pravo umnožavanja, distribucije, javnog saopštavanja i dr.), koja se mogu prenositi ili ustupati.
Srodna prava su prava koja ne štite samo autorsko delo, već doprinos drugih učesnika u njegovoj interpretaciji, proizvodnji ili distribuciji. Ona pripadaju interpretatorima (npr. izvođačima muzičkih ili scenskih dela), proizvođačima fonograma i videograma, organizacijama za radiodifuziju, proizvođačima baza podataka itd.
Autorsko pravo nad delima nastalim u radnom odnosu: Prema važećem zakonu u Srbiji: Autor (zaposleni) uvek ostaje nosilac moralnih prava, a i poslodavac ima pravo da delo objavi i nosilac je isključivih imovinskih prava na njegovom iskorišćavanju u roku od pet godina.
Industrijska svojina obuhvata prava koja štite tehničke inovacije, znakove razlikovanja i estetska rešenja u privredi. U industrijsku svojinu spadaju, između ostalog:
- patenti,
- žigovi,
- industrijski dizajn,
- geografske oznake porekla.
Copyright (u anglosaksonskom pravnom sistemu) predstavlja skup prava koja pripadaju autoru nad njegovim delom. Fokus je na kontroli umnožavanja, distribucije i komercijalnog iskorišćavanja. Za razliku od kontinentalnog sistema autorskog prava, copyright stavlja veći akcenat na imovinska prava, dok moralna prava u pojedinim slučajevima mogu biti potpuno isključena.
Fair use (pravično korišćenje): Izuzetak u autorskim pravima (naročito u SAD) koji omogućava korišćenje zaštićenih dela bez dozvole autora u određenim situacijama (obrazovanje, istraživanje, kritika, komentarisanje, izveštavanje. Veoma fleksibilan pojam. U nekim slučajevima može dopuštati i komercijalnu upotrebu.
Fair dealing (pravično postupanje): Izuzetak u autorskim pravima (u velikoj Britaniji, Kanadi i drugim zemljama), koji dozvoljava korišćenje zaštićenih dela bez dozvole autora samo u jasno propisanim situacijama, kao što su obrazovanje, istraživanje, kritika, komentarisanje ili izveštavanje, uz ograničen obim upotrebe.
Licenca je dozvola autora ili nosioca prava koja određuje kako i pod kojim uslovima drugi mogu koristiti delo.
Javni domen je skup dela koja više nisu zaštićena autorskim pravima i koja svako može slobodno koristiti, kopirati, modifikovati ili distribuirati bez potrebe za dozvolom autora. Delo se nalazi u javnom domenu kada su autorska prava istekla, kada je delo nastalo pre uvođenja tog pojma ili kada je autor sam predao delo u javni domen. Proverite da li je delo u javnom domenu: Copyright Term and the Public Domain
Creative Commons licence
Creative Commons (CC) licence predstavljaju standardizovane besplatne licence koje se primenjuju na digitalne sadržaje. Razvila ih je istoimena neprofitna organizacija krajem 2002. godine. One omogućavaju autorima da zaštite sadržaj koji objavljuju na internetu i precizno definišu uslove pod kojima se njihovo delo može koristiti.
Danas se CC licence široko primenjuju kao standard u digitalnim repozitorijumima, viki-projektima i u izdavaštvu u otvorenom pristupu.
CC BY
Attribution – Autorstvo
Moraju se navesti podaci o izvornom delu i link ka licenci, te naglasiti da li je delo izmenjeno. Dozvoljeno je umnožavati, distribuirati, javno saopštavati, prerađivati i koristiti čak i u komercijalne svrhe.
→ Tekst licence
CC BY-SA
Attribution-ShareAlike – Autorstvo, deliti pod istim uslovima
Kao CC BY, ali prerađeno delo mora se distribuirati pod istom licencom. Dozvoljeno je i komercijalno korišćenje.
→ Tekst licence
CC BY-NC
Attribution-NonCommercial – Autorstvo, nekomercijalno
Navođenje izvora obavezno. Materijal se ne sme koristiti u komercijalne svrhe. Dozvoljeno je umnožavati, distribuirati, javno saopštavati i preraditi delo.
→ Tekst licence
CC BY-ND
Attribution-NoDerivs – Autorstvo, bez prerade
Navođenje izvora obavezno. Ako se delo prerađuje ili inkorporira u novu celinu, izmenjeno delo ne sme se distribuirati. Dozvoljeno je umnožavati i distribuirati, čak i komercijalno.
→ Tekst licence
CC BY-NC-SA
Attribution-NonCommercial-ShareAlike
Navođenje izvora obavezno. Nije dozvoljeno komercijalno korišćenje. Prerađeno delo mora se distribuirati pod istom licencom.
→ Tekst licence
CC BY-NC-ND
Attribution-NonCommercial-NoDerivs
Najrestriktivnija CC licenca. Nije dozvoljeno komercijalno korišćenje niti distribucija prerađenog dela. Dozvoljeno je umnožavati i distribuirati delo u svim medijima i formatima.
→ Tekst licence
CC0 1.0 Universal
CC0 – autor predaje delo u javni domen
Autor predaje delo u javni domen. Dozvoljeno je umnožavati, distribuirati, javno saopštavati, prerađivati i koristiti u komercijalne svrhe – bez traženja dozvole.
→ Tekst licence
Prikazivanje informacija o nosiocima autorskih prava i uslovima korišćenja
Primer 1: Nosilac autorskih prava je izdavač (zato što su autori ugovorm ustupili prava izdavaču) i sva prava su zadržana, što znači da se sadržaj ne sme koristiti (osim za ličnu upotrebu), modifikovati i distribuirati bez pisane saglasnosti nosioca autorskih (imovinskih) prava
Primer 2: Autori su nosioci autorskih prava (zato što su zadržali prava, odnosno nisu ih preneli na izdavača) i delo se može koristiti u skladu sa licencom CC BY, koja dozvoljava i modifikacije i komercijalnu upotrebu, pod uslovom da se navedu podacu o autoru i izvornom delu.
Pravila pri korišćenju sadržaja zaštićenih CC licencama
- Moraju se navesti autor i izvorno delo, URL adresa dela i link ka licenci.
- Ako se delo koristi u skladu sa licencom, nije potrebno tražiti pisanu saglasnost. Pisana saglasnost traži se samo ako se sadržaj koristi na način koji nije predviđen licencom.
- Ako licenca sadrži uslov NonDerivatives, za prevođenje ili preradu se mora tražiti saglasnost.
- Ako licenca sadrži uslov NonCommercial, za komercijalnu upotrebu se mora tražiti saglasnost.
Pomoć u izboru odgovarajuće CC licence: creativecommons.org/choose
Prenos prava na izdavača
Kada istraživači objavljuju radove u naučnim časopisima, najčešće potpisuju ugovor o prenosu autorskih prava. Važno je razumeti šta taj ugovor podrazumeva. Autori najčešće prenose sva prava korišćenja na izdavača, pa zbog toga ne smeju da učine objavljenu verziju rada javno dostupnom, čak ni na sopstvenom veb-sajtu ili u institucionalnom repozitorijumu.
Šta to znači u praksi?
- Ako žele da koriste ilustracije ili delove teksta svog rada objavljenog kod komercijalnog izdavača, autori najčešće moraju tražiti saglasnost tog izdavača.
- Većina komercijalnih izdavača dopušta da se rukopis članka (ne objavljena verzija) učini javno dostupnim nakon nekog perioda (embargo) – na ličnom veb-sajtu autora ili na nekoj nekomercijalnoj platformi, odnosno u repozitorijumu (samoarhiviranje).
- Većina komercijalnih izdavača ne dozvoljava postavljanje rukopisa na akademske društvene mreže poput ResearchGate ili Academia.edu, jer se to smatra komercijalnom upotrebom.
- Pre potpisivanja ugovora, pažljivo ga pročitajte i sačuvajte kopiju.
Samoarhiviranje
Samoarhiviranje (self-archiving) označava praksu kojom autor sopstveni rukopis deponuje u repozitorijum kako bi se obezbedio javni pristup istraživanju.
Podaci o verziji rukopisa koja se sme deponovati, dužini embargo perioda i licenci pod kojom se ta verzija sme distribuirati mogu se naći na veb-sajtu izdavača, u odeljku o autorskim pravima ili licenciranju i u servisu Open policy finder.Zadržavanje autorskih prava
Zadržavanje prava znači da autor (ili njegova institucija) zadržava određena prava nad svojim delom prilikom zaključivanja ugovora sa izdavačem, kako bi rad odmah mogao biti dostupan u otvorenom pristupu. Zadržavanje prava omogućava autoru da rad pod otvorenom licencom (npr. CC BY) i ispuni uslove definisane u institucionalnim politikama otvorenog pristupa ili ugovorima sa finansijerima istraživanja, kao što su Svetska zdravstvena organizacija, Evropska komisija, Wellcome Trust i drugi.
Kako zadržati prava
- Prilikom slanja rukopisa autor u rukopis dodaje izjavu kojom obaveštava izdavača o obavezi da, u skladu sa zahtevima finansijera ili politike otvorenog pristupa, rad učini dostupnim u otvorenom pristupu pod slobodnom licencom. U istoj izjavi navodi i da će na rukopis prihvaćen za objavljivanje (Author’s Accepted Manuscript – AAM) biti primenjena slobodna licenca, najčešće CC BY. Detaljnije informacije i model obaveštenja koje treba poslati izdavaču.
- Nakon prihvatanja rukopisa autor ga deponuje u institucionalni ili tematski repozitorijum i dodaje licencu CC BY.
- Alternativa: Aneks ugovora (SPARC Author Addendum): Nakon pozitivne recenzije i prihvatanja rukopisa autor nudi izdavaču aneks ugovora koji mu daje pravo da rukopis odmah deponuje u repozitorijum. Ovaj pravni instrument razvila je organizacija SPARC: sparcopen.org – Author Rights
Dobijanje saglasnosti za korišćenje sadržaja zaštićenih autorskim pravima
Kada sadržaj koji vam je potreban nije u javnom domenu ili nije objavljen pod slobodnom licencom, morate tražiti pisanu saglasnost nosioca autorskih prava. Ako je delo objavljeno pod slobodnom licencom i koristi se u skladu sa licencom, nije potrebno tražiti pisanu saglasnost. Pisana saglasnost traži se samo ako se sadržaj koristi na način koji nije predviđen licencom.
Procedura:
- Proverite da li je delo u javnom domenu i da li vam je saglasnost uopšte potrebna. Ako ste vi autor dela u vezi sa kojim tražite saglasnost, pre nego što pošaljete zahtev, proverite izdavačku politiku – moguće je da su vam određena prava već data bez traženja posebne dozvole.
- Utvrdite ko je nosilac autorskih prava za materijal koji vam je potreban.
- Proverite na koji način su regulisana prava korišćenja (potražite informacije na veb-sajtu izdavača u odeljku posvećenom pravima (npr. Permissions, Copyright, Licensing), u štampanim i elektronskim verzijama publikacija, Uz svaki članak, knjigu ili drugi sadržaj na sajtu izdavača).
- Utvrdite kome treba uputiti zahtev – izdavači najčešće imaju posebne službe ili ugovor sa kompanijom RightsLink.
- Ako je autor nosilac prava, zahtev se šalje direktno autoru.
Napomene
- Izdavači uglavnom daju saglasnost, ali uslovi zavise od toga da li se sadržaj koristi u komercijalne svrhe i u kom kontekstu.
- Korišćenje u nekomercijalne svrhe (npr. ilustracija u naučnom članku kod istog izdavača) najčešće je besplatno.
- Komercijalna upotreba ili objavljivanje u monografiji drugog izdavača najčešće nisu besplatni.
- Neki izdavači naplaćuju i „obradu zahteva“ (oko 10 dolara), čak i kada je sama dozvola besplatna.
- Ako će delo u koje inkorporirate tuđi sadržaj biti distribuirano pod slobodnom licencom, to obavezno navedite u zahtevu.
Politike izdavača
- IEEE Zahtev za dozvolu
- Elsevier Permissions policy
- Springer Rights & Permissions
- Wiley Rights and Permissions
- PLOS ONE Licenses and Copyright
Copyright Clearance Center
Većina komercijalnih izdavača ima ugovor sa kompanijom Copyright Clearance Center, koja u njihovo ime izdaje pisane saglasnosti za korišćenje sadržaja.
Procedura:
- Pronađite članak ili sadržaj za koji tražite dozvolu na veb-sajtu izdavača.
- Potražite opciju „Request permissions" ili „Reuse".
- U formularu koji će se otvoriti odaberite kontekst korišćenja (vrsta publikacije, svrha, tiraž itd.).
- Koristite opciju Quick price da izračunate okvirnu cenu bez pokretanja formalne procedure.
- Ako vam uslovi odgovaraju, registrujte se i popunite formular s podacima o publikaciji u kojoj će se sadržaj koristiti.
- Ako dozvola ne podrazumeva plaćanje nadoknade, saglasnost se dobija odmah po popunjavanju formulara.
- Ako se dozvola plaća, sadržaj se sme koristiti tek nakon uplate i završetka procedure.
Ako izdavač ne koristi Copyright Clearance Center
Kada utvrdite ko je nosilac autorskih prava, pronađite kontakt adresu i uputite zahtev elektronskom poštom.
