У овом водичу можете наћи практичне савете о избору часописа у ком ћете објавити свој рад. Намењен је истраживачима и библиотекарима који пружају подршку истраживачким процесима.
Избор часописа у ком ће се објавити рад веома је важно питање за истраживаче. На одлуке често утиче жеља истраживача да обезбеде што бржу и ширу дисеминацију резултата истраживања, а да истовремено испуне захтеве институција у којима раде и/или финансијера истраживања, као и критеријуме за вредновање научног рада и изборе у звања. Због тога избор није увек лак.
Садржајем и формом, водич се надовезује на Стандард за научно издаваштво у дијамантском отвореном приступу (Diamond Open Access Standard – DOAS), који је развијен у оквиру пројекта Developing Institutional Open Access Publishing Models to Advance Scholarly Communication (DIAMAS), и на контролну листу Think. Check. Submit. У њему се објашњава како се анализирају основни елементи неког часописа и информације доступне на његовом веб-сајту, али се истовремено истиче да је квалитет истраживања објављених у часопису најважнији критеријум који треба да усмери избор. Стога анализу формалних елемената часописа и других извора информација увек треба допунити стручним увидом у објављени садржај.
Водич је резултат дугогодишње стручне праксе – подршке истраживачким процесима, обуке и разговора са истраживачима и библиотекарима. Поред помоћи истраживачима у избору часописа, водич може бити од користи библиотекарима који организују обуке (нпр. од истраживача који учествују у обуци може се тражити да анализирају часопис уз помоћ овога водича). Може се комбиновати и са другим водичима и алатима (нпр. Think. Check. Submit, cOAlition S Journal Checker Tool) и прилагођавати различитим контекстима (нпр. додавањем нових елемената или специфичних упутстава).
Редослед тема у водичу одражава редослед корака у провери информација из перспективе истраживача, односно аутора: након провере основних формалних елемената (назив часописа, ISSN, издавач, URL веб-сајта), анализа се усмерава на политике, тела и праксе које треба да обезбеде квалитет садржаја, а затим на политике отвореног приступа, ауторских права и лиценци, које су посебно важне за истраживаче који морају да испуне захтеве финансијера или институционалних политика. Важне су и све остале политике часописа, али њих ће већина истраживача анализирати тек ако часопис прође претходно наведене провере. Многим непрофитним часописима који објављују квалитетан садржај још увек је тешко да обезбеде дугорочно чување дигиталних садржаја, функционалан веб-сајт и транспарентне метрике, па ови фактори, иако веома важни, вероватно неће бити пресудни при доношењу одлуке.
Овај водич је замишљен као живи документ, а коментари корисника су добродошли. Ако желите да предложите нове елементе, савете или материјале, пишите на:
Напомена:
Популаран термин предаторски часопис нећемо користити зато што уноси непотребну забуну. Појам предаторског издаваштва уведен је 2010. године и он се углавном односио на часописе у отвореном приступу који наплаћују трошкове објављивања, што је довело до погрешног предубеђења да само часописи у отвореном приступу могу бити „предаторски“ (нарочито ако долазе из слабије развијених земаља). Критеријуми на које се ослањају постојеће листе такозваних „предаторских“ издавача и часописа недовољно су транспарентни, па такве листе могу бити необјективне и неправедне.
У водичу ће се користити термин киднаповани часописи. У питању су лажне веб-странице часописа које приказују тачне информације о легитимним часописима (ISSN, адреса, циљеви и тематика, па чак и уредништво), али је садржај свезака часописа различит у односу на праве часописе. Часописи који су жртве ове преваре обично имају технички лоше веб-странице, или немају засебан веб-сајт, него постављају садржај на веб-сајтове институција које их објављују, или пак излазе само у штампаном облику. Лажни часопис објављује чланке који нису у складу са циљевима и тематиком оригиналног часописа, а садржај често није јавно доступан, што додатно отежава откривање преваре. Како се часописи жртве обично индексирају у међународним индексним базама података, превара се најлакше открива упоређивањем наслова чланака на веб-сајту и у овим базама података.
Најкомплетнија листа киднапованих часописа може се наћи овде: Retraction Watch Hijacked Journals Checker
Више материјала о спорним часописима можете наћи овде: Questionable Journals Zotero Library
Општи савети за истраживаче
- Индексирање у базама података попут Web of Science или Scopusa није гаранција квалитета.
- Ако ваша институција или финансијер захтевају да објавите рад у часопису који је укључен у одређени индекс или листу, изаберите часопис са тог индекса/листе и анализирајте га пратећи инструкције из овог водича.
- Не одазивајте се на позиве за објављивање које добијате од непознатих издавача.
- Проверите информације које су наведене на веб-сајту часописа/издавача.
- Ако нисте сасвим сигурни да је часопис легитиман и да објављује научне радове доброг квалитета, немојте тамо слати свој рукопис.
- Ако тражите часопис у отвореном приступу, користите Directory of Open Access Journals (DOAJ) као полазну тачку.
- Не морате плаћати да би рад био објављен у отвореном приступу зато што постоји много часописа који не наплаћују те трошкове (тзв. дијамантски отворени приступ). Поред тога, могуће је да имате право на попуст или потпуно ослобађање од плаћања трошкова (нпр. проверите услове које је EIFL обезбедио кроз преговоре са издавачима у вези са трошковима објављивања у отвореном приступу).
- Претражите интернет бисте утврдили да ли се часопис помиње у негативном контексту. Питајте библиотекара за помоћ и савет!
Препоруке за библиотекаре
- Користите материјале наведене у одељку „Publish“ у оквиру Програма обуке за дигиталну истраживачку писменост EIFL-а, намењеног библиотекарима.
- Организујте обуке и обезбедите индивидуалну подршку.
- Покушајте да идентификујете изазове са којима се истраживачи суочавају приликом избора часописа.
- Покушајте да разумете механизме објављивања у спорним часописима (да ли су у питању изоловани случајеви или учестала пракса; како истраживачи долазе у контакт са спорним часописима итд.), уколико је таква пракса присутна у вашој институцији.
- Подстакните истраживаче да вам прослеђују потенцијално сумњиве поруке које добијају од издавача. То ће вам помоћи да упозорите остале на сумњиве поруке.
Да ли је овај часопис добар? - елементи које треба проверити
Јединствен наслов
Наслов часописа треба да буде јединствен
Како проверити?
Проверите наслов часописа на ISSN порталу (https://portal.ISSN.org). Можете користити и каталоге библиотека, нпр. WorldCat.
Изазов
Сумњиви часописи често користе исте или сличне наслове. У неенглеским земљама постоје часописи са алтернативним енглеским насловима, што може довести до подударања. Историја наслова доступна је на ISSN порталу.
Савет
ISSN портал пружа информације о насловима и њиховим променама, као и ISSN бројевима. Ако не можете поуздано да проверите назив часописа, немојте тамо слати свој рукопис.
Јединствен стандардни број серијске публијације (ISSN, еISSN)
Часопис мора да има јединствен стандардни број серијске публикације (ISSN, еISSN или оба)
ISSN је Међународни стандардни број серијске публикације (ISSN). То је осмоцифрен број који је јединствен за часопис. Када имате два часописа са истим насловом лако их можете разликовати на основу ISSN-а. ISSN се користи за штампане часописе, а еISSN за оне који имају онлајн издање. Часопис који има и штампано и онлајн издање требало би да има оба стандардна броја.
Како проверити?
Пронађите ISSN/еISSN на веб-сајту часописа. Ако часопис нема ISSN/еISSN, заобиђите га. Проверите да ли је ISSN наведен на веб-сајту исти као ISSN на ISSN порталу.
Изазов
Има лажних веб страница које приказују тачне основне информације о аутентичним часописима и лажно се представљају као њихови званични веб-сајтови. ISSN и наслов наведени на таквој веб страници биће валидни и то може обманути потенцијалне ауторе.
Савет
ISSN портал пружа информације о насловима часописа, стандардним бројевима и URL адресама веб-сајтова часописа.
URL и матична страница
Часопис треба да има веб-сајт на сопственом домену или поддомену унутар веб-сајта издавача, или пак посебан простор на неком порталу/платформи.
Како проверити?
- Проверите URL веб-сајта часописа на ISSN порталу.
- Упоредите URL са подацима из Retraction Watch Hijacked Journals Checker како бисте утврдили да ли је у питању „киднаповани“ (hijacked) часопис. Више информација.
Изазови
- Проверите веб домене часописа и издавача уз помоћ Whois алата, који показују ко је и када регистровао интернет домен.
- Ако се веб-странице налазе у оквиру поддомена на веб-сајту издавача, проверите да је садржај логично организован и да ли је навигација јасна (нпр. странице посвећене часопису треба да имају наслов и лого часописа, а не институције, менији треба да буду менији часописа итд.).
- Ако се часопис налази на порталу/платформи, поред чланака морају бити доступни и подаци о часопису, његове политике, упутства итд.
- Има часописа који немају адекватан веб-сајт, већ постављају садржај на веб-сајт издавача или на друштвене мреже/платформе за дељење датотека.
Савети
Избегавајте објављивање у часописима који немају одговарајући веб-сајт, иако то само по себи не мора да значи да су сумњиви. Часописи који немају адекватан веб-сајт често су жртве „киднаповања“. Проверите веб-домене часописа и издавача уз помоћ алата као што је DomainTools. Иако подаци о регистрацији домена нису увек јавно доступни, може се видети када је домен регистрован, а понекад и назив правног или физичког лица које га је регистровало.
Уз помоћ Wayback Machine можете проверити историју домена. У поље за претраживање унесите URL и добићете списак страница са веб-сајта снимљених у прошлости. Проверите различите датуме како бисте видели шта је било на том домену. Сумњиви издавачи често вишекратно користе исти домен у различите сврхе, које нису нужно повезане са издавањем часописа.
Слетне стране и DOI ознаке за објављене чланке
Сваки чланак треба да буде приказан на посебној веб-страници која има своју URL адресу. На тој страни се приказују метаподаци који описују чланак (наслов, аутори, апстракт, кључне речи итд.). Сваки чланак треба да има DOI ознаку.
Како проверити?
- Проверите да ли линкови у садржају свеске воде до слетних страна чланака.
- Проверите метаподатке приказане на тим страницама. Да ли су довољно детаљни? Да ли су информације исцрпно наведене?
- Ако часопис додељује DOI ознаке, проверите да ли су исте приказане на слетним страницама.
- Проверите да ли DOI линк води до чланка који му припада. Идеално би било да води до слетне странице чланка, а не директно на PDF датотеку.
Изазов
Још увек има часописа који немају засебне слетне странице за сваки чланак и који не додељују DOI ознаке чланцима.
Савети
- Избегавајте часописе који не додељују DOI ознаке (осим ако се не ради о институционалним часописима или периодичним публикацијама које су добро познате у вашој дисциплини и у које имате поверења), без обзира што их то само по себи не чини сумњивима.
- Ако не постоје засебне слетне странице за сваки чланак (нпр. ако је читава свеска постављена као једна PDF датотека), часопис неће моћи да обезбеди оптималну видљивост, а проналажење објављеног садржаја може бити отежано.
- Проверите да ли постоје грешке у DOI ознакама. До грешака може доћи ако DOI не постоји (јер је измишљен/лажан) или ако издавач нередовно депонује метаподатке код DOI агенције; видети DOI Not Found Error.
- Проверите ко је власник DOI префикса на следећој адреси: http://api.crossref.org/prefixes/PREFIX/works (замените PREFIX DOI префиксом који користи часопис; добићете информације у JSON формату; препоручује се коришћење претраживача Firefox јер је испис прегледнији). Ова провера може открити да ли часописом управља правно лице лоше репутације.
Назив и контакт подаци издавача
Назив и контакт подаци издавача морају бити доступни на веб-сајту часописа. Назив издавача наведен на веб-сајту часописа мора бити исти као назив наведен у запису на ISSN порталу.
Ако је наведено више правних лица, њихове улоге морају бити јасно назначене (ко је главни издавач, ко су издавачи, пружаоци услуга, спонзори итд.).
Како проверити?
- Пронађите информације на веб-сајту часописа. Ако нема посебне странице са контакт подацима, проверите у дну матичне стране или на страницама са општим информацијама. Упоредите ове податке са информацијама на ISSN порталу (или у регистрима часописа, каталозима библиотека).
- Ако вам издавач није познат, посетите његов веб-сајт и, ако су вам те информације доступне, релевантан регистар академских институција или регистар предузећа (регистре предузећа у различитим земљама можете наћи овде: https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_official_business_registers).
- Потражите адресу часописа/издавача са веб-сајта на интернету. Спорни издавачи често уопште не наводе локацију, или наводе лажне адресе.
Изазови
- Подаци су непотпуни, па није могуће проверити информације о издавачу.
- Нема контакт података. На сајту се може наћи само формулар за слање порука.
Савет
Заобиђите такав часопис.
Научни карактер садржаја и оригинални научни радови
Часопис објављује садржаје научног карактера и оригиналне научне радове.
Како проверити?
Пронађите критеријуме за прихватање рукописа и других прилога на веб-сајту часописа. Те информације се најчешће налазе на страницама са општим информацијама, политикама часописа или у упутству за ауторе. Ако ове информације нису наведене, заобиђите часопис!
Изазов
Може се десити да објављени радови не испуњавају научне стандарде чак и када су критеријуми јасно наведени.
Савет
Проверите да ли се о чланцима објављеним у часопису воде расправе које доводе у питање њихов садржај. Користан алат за то је платформа PubPeer. Да бисте претражили расправе о радовима из одређеног часописа, унесите његов DOI префикс у поље за претраживање на платформи PubPeer. Ако више часописа дели исти DOI префикс (нпр. зато што се налазе на истој платформи), резултати претраживања ће обухватити расправе о свим тим часописима. Обратите пажњу на озбиљне проблеме, као што су плагијаризам или лажни радови произведени у тзв. фабрикама радова (paper mills). Ако се помињу такви проблеми, проверите да ли је часопис на њих адекватно реаговао, на пример опозивањем проблематичних чланака. Ако часопис није решавао ове проблеме, то је сигуран знак да га треба заобићи. Нажалост, PubPeer прати само радове са DOI ознакама регистрованим код Crossref-а.
Мисија, циљеви, тематика и језици
На веб-сајту часописа морају бити наведени мисија, циљеви и тематика часописа, као и језици на којима објављује радове.
Како проверити?
Пронађите информације на веб-сајту часописа. Најчешће се налазе на страницама са општим информацијама или у упутствима за ауторе.
Изазови
- Информације су непотпуне.
- Тематски оквир је изузетно широк или су теме исувише опште.
- Објављени садржај није усклађен са наведеним циљевима, мисијом и тематиком.
Савет
Заобиђите такав часопис. Објављивање радова који излазе из наведеног тематског оквира може да указује да је часопис сумњивог квалитета.
Уредништво
Часопис мора имати уредништво, а састав уредништва и других тела часописа мора бити јавно доступан на веб-сајту часописа. Подаци треба да укључују имена чланова уредничког тима, њихове функције, институционалне афилијације и контакт податке.
Часопис може имати и друга уредничка тела. Састав уредничких тела треба да буде разнолик (различите институције и државе) и родно избалансиран.
Како проверити?
- Пронађите информације о уредништву на веб-сајту часописа.
- Проверите наведене податке – на пример, потражите чланове уредничких тела на веб-сајтовима институција које су наведене као њихове афилијације.
- Проверите колико чланова уредничких тела објављује чланке у самом часопису.
Изазови
- Информације о уредништву су непотпуне.
- Уредничка тела имају велики број чланова, па је тешко проверити њихов идентитет и разумети њихове улоге.
- Иако не постоји јасно правило за утврђивање максималног броја чланова уредничких тела, ако је списак изузетно дуг, потребан је додатни опрез.
Савет
Ако било шта делује сумњиво, заобиђите тај часопис.
Рецензија
Часопис примењује неки вид анонимног рецензирања или јавну рецензију. Радови послати часопису морају проћи рецензију како би били објављени, а сваки рад рецензирају најмање два рецензента.
Информације о врсти рецензије морају бити јавно доступне на веб-сајту часописа. Поступак рецензирања мора бити детаљно објашњен. Аутори морају имати право да поднесу приговор у случају да је њихов рад одбијен или повучен пре објављивања.
Часопис мора имати механизам који спречава рецензирање радова у оквиру затвореног круга људи који се добро познају или раде у истој институцији.
Постоји више модела јавне рецензије: откривање идентитета рецензената са или без објављивања рецензентских извештаја, јавно објављивање рецензентских извештаја са или без откривања идентитета рецензената, као и могућност укључивања шире заједнице у процес рецензирања.
Како проверити?
- Пронађите информације на веб-сајту часописа. Ако оне не постоје или су нејасне/непотпуне, заобиђите тај часопис.
- Проверите да ли је наведено колико у просеку траје процес рецензије и упоредите те податке са датумима пријема и прихватања наведеним у објављеним чланцима.
- Проверите смернице за рецензенте, јер оне често садрже корисне информације о поступку рецензије.
- Ако часопис јавно објављује извештаје рецензената, погледајте њихов садржај.
- Проверите да ли часопис објављује листу рецензената и да ли су они истовремено чланови уредништва или се често појављују као аутори у том часопису. Често понављање истих имена у истим или различитим улогама може указивати на уређивање унутар затвореног круга.
Изазови
- Поступак рецензирања је нереално брз.
- Информације су непотпуне.
- Не може се са сигурношћу утврдити да часопис доследно примењује процедуре описане на веб-сајту.
Савети
- Проверите квалитет објављених чланака. Лош квалитет може указивати на проблеме у поступку рецензије.
- Ако нисте сигурни да је све у реду, заобиђите часопис.
Упутства за ауторе
Јасна и детаљна упутства за ауторе морају бити јавно доступна на веб-сајту часописа.
Упутства би морала да садрже барем:
- информацију о типовима рукописа које часопис објављује,
- детаљне смернице за форматирање елемената рукописа и стилу цитирања, као и
- опис поступка за слање рукописа.
Како проверити?
- Пронађите упутства на веб-сајту часописа.
- Прегледајте недавно објављене чланке како бисте утврдили да ли су у складу са упутствима за ауторе.
Изазови
- Часопис има детаљно упутство за ауторе, али стилови цитирања и остали елементи у објављеним чланцима нису у складу са захтевима из упутства.
- Упутство није довољно детаљно.
- Часопис нема упутство за ауторе или се позива на упутство другог издавача (нпр. захтева од аутора да поступају у складу са упутством неког великог комерцијалног издавача).
Савет
Ако упутства не одражавају стварне праксе, неажурна су или ако уредништво не води довољно рачуна о усклађивању рукописа са прописаним захтевима, то вероватно није прави часопис за вас.
Поштовање периодичности објављивања
Часопис може излазити у свескама (нпр. три пута годишње) или континуирано (чланци се објављују на онлајн платформи одмах након прихватања; нема дефинисаних свезака). Континуирано објављивање има предности за ауторе јер коначна, лекторисана, технички обрађена и форматирана верзија чланка (Version of Record) постаје доступна непосредно након прихватања за објављивање.
Како проверити?
- Пронађите информације о периодичности објављивања.
- Проверите да ли постоје одступања од планиране периодичности.
Изазови
- Неки часописи објављују двоброје како би надокнадили кашњења.
- У часописима који објављују тематске (специјалне) бројеве, њихов статус није увек јасан (да ли постоји рецензија, ко је одговоран, да ли су у питању радови са конференција итд.).
Савети
- Нарушена динамика публиковања (одређене свеске нису објављене, објављивање двоброја) може бити знак да часопис не може да одржи планирану динамику излажења. То најчешће не значи да је научни интегритет часописа споран, али нередовно излажење може утицати на индексирање и видљивост часописа.
- Ако часопис објављује тематске (специјалне) бројеве, проверите да ли су политике и правила која се на њих односе јасно дефинисани (нпр. да ли су теме радова у складу са облашћу часописа; да ли се рукописи рецензирају; да ли су дефинисане улоге гостујућих уредника, уколико бројеве уређују гостујући уредници итд.). Видети: Guest edited collections best practice.
Транспарентне информације о накнадама за објављивање у часопису
Информације о свим накнадама које се наплаћују од аутора и/или њихових институција у вези са објављивањем чланака морају бити јавно доступне на веб-сајту часописа. Ако се не наплаћују никакве накнаде, и то треба да буде наведено на веб-сајту часописа. Нетранспарентност у приказивању накнада најчешће указује да је часопис сумњив.
Треба правити разлику између следећих накнада:
- Накнада за пријем рукописа (submission fee): наплаћују се приликом слања рукописа без обзира на то да ли ће он бити прихваћен или не. Плаћање ове надокнаде не гарантује да ће рад бити у отвореном приступу након прихватања, јер је наплаћују и часописи који нису у отвореном приступу.
- Накнада за обраду чланка (Article Processing Charge): наплаћује се по прихватању рукописа за објављивање. Обично је наплаћују часописи у отвореном приступу.
- Трошкови штампе слика у боји: наплаћују их штампани часописи уз образложење да је штампа у боји скупља. Нису више тако чести, а могу их наплаћивати и часописи који су у отвореном приступу и они који то нису.
- Тарифа по објављеној страни: обрачунава се по страни текста, уз објашњење да се тако покривају трошкови припреме за штампу и штампе. У часописима у којима је дужина чланака ограничена, трошкови се обрачунавају само за стране преко прописаног броја.
- Добровољни прилози аутора: новчани прилог који аутор уплаћује часопису како би потпомогао његово објављивање. Ови прилози нису обавезни.
Трошкови штампе слика у боји и, делимично, тарифа по објављеној страни нису оправдани ако часопис има само онлајн издање. Неки часописи наплаћују више врста накнада, али су такви случајеви прилично ретки.
Како проверити?
Пронађите информације на веб-сајту часописа. Обично се налазе на страницама са општим информацијама, у посебном одељку у оквиру политика часописа и/или у упутствима за ауторе.
Изазови
- Аутори су обавештени да морају да плате некакву накнаду тек након што су започели поступак слања рукописа.
- Аутори су обавештени о трошковима тек након прихватања рукописа за објављивање.
- У различитим смерницама „мали“ износ накнаде која се наплаћују наводи се као знак да је часопис сумљив и/или споран. Иако је то тачно у појединим случајевима, „мали“ износ не мора нужно да значи да је часопис сумњив. Схватање шта је „мали“ износ разликује се од земље до земље и зависи од локалног стандарда.
Савети
- Ако сте о постојању накнаде обавештени тек након што сте започели процес слања рукописа, прекините поступак и пронађите други часопис.
- Ако сте о накнади обавештени тек након прихватања рукописа, повуците рукопис. Будите упорни и, ако је потребно, запретите тужбом.
- Ако сврха накнаде није јасна или оправдана, избегавајте слање рукописа таквом часопису, чак и ако су информације формално јавно доступне.
Информације о отвореном приступу
Ако је часопис у отвореном приступу, то мора бити јасно наведено на његовом веб-сајту. Довољна је и једноставна изјава да је садржај доступан свима без накнаде, под слободном лиценцом (обично Creative Commons лиценца, по могућству CC BY).
Пуни текст свих садржаја мора бити јавно доступан бесплатно, без одлагања (односно без ембарго периода) и без потребе да се корисник региструје на веб-сајту часописа како би приступио пуном тексту.
Информације о томе да је часопис у отвореном приступу, као и о лиценци коју користи, посебно су важне ауторима који морају да испуне захтеве финансијера.
Како проверити?
- Пронађите изјаву о отвореном приступу на веб-сајту часописа, а затим проверите коју лиценцу часопис користи и да ли наплаћује накнаду.
- Потражите часопис у Директоријуму часописа у отвореном приступу (DOAJ).
Изазови
- Садржај је јавно доступан, али на веб-сајту нема информација о томе да је часопис у отвореном приступу, нити је наведена лиценца.
- Садржају се може приступити бесплатно, али је неопходна регистрација.
Савет
- Ако на веб-сајту часописа није наведено да је у отвореном приступу, а садржају можете приступити, проверите да ли користите рачунар повезан на академску мрежу, јер могуће је да вам је часопис доступан захваљујући претплати коју је обезбедила ваша библиотека.
- Ако приступ садржају захтева регистрацију, часопис не испуњава критеријуме отвореног приступа, чак и ако је приступ бесплатан.
Информације о ауторским правима и лиценци
Информације о ауторским правима и лиценцама морају бити јавно доступне на веб-сајту часописа. Ове информације су посебно важне за ауторе чији финансијери или институције захтевају објављивање у отвореном приступу.
На веб-сајту часописа мора бити наведено ко је носилац ауторских права за објављене чланке, да ли аутори задржавају права над својим радовима или их уступају издавачима, а ако је часопис у отвореном приступу, и под којом лиценцом се радови дистрибуирају, односно како се могу користити.
Веома је важно и да ли часопис који није у отвореном приступу допушта ауторима да задрже одређена права како би могли да рецензирани рукопис прихваћен за објављивање депонују у репозиторијум под слободном лиценцом и без ембарго периода.
Сви часописи, било да јесу или нису у отвореном приступу, морали би имати дефинисану политику самоархивирања, која одређује која верзија чланка се може депоновати у репозиторијум и под којим условима.
Како проверити?
- Пронађите информације на веб-сајту часописа (посебна страница о ауторским правима и лиценцама, услови коришћења, инфо блок у дну странице и/или слетна страница чланка).
- Лиценца која се односи на појединачне чланке не мора се подударати са лиценцом која се примењује на остале садржаје на веб-сајту.
- Ако лиценца није назначена, подразумева се да су сва права задржана.
- Проверите да ли су политике часописа усклађене са захтевима финансијера или другим захтевима које морате да испуните.
Изазови
- На веб-сајту часописа се наводе контрадикторне или недоследне информације о ауторским правима (нпр. истовремено навођење да аутори задржавају сва права и да се захтева њихово уступање издавачу).
- Наведене су различите лиценце на слетној страници чланка и у пуном тексту.
- Наведене су различите лиценце у политици часописа и у појединачним чланцима.
- Наведени су додатни услови који противрече условима лиценце (нпр. ограничавање употребе упркос лиценци која дозвољава комерцијалну употребу и изведена дела).
Савет
Избегавајте часописе који немају јасно и доследно дефинисане политике ауторских права и лиценцирања.
Јавно доступне политике часописа
Часопис мора да има јавно доступне политике које јасно описују правила, одговорности и стандарде уређивачке и издавачке праксе.
Политике часописа морају да садрже информације о:
- етичким принципима објављивања и поступцима контроле научног интегритета (нпр. провери плагијаризма, фалсификованим или фабрикованим подацима, аутентичносту илустрација);
- улогама и обавезама уредника (према ауторима, рецензентима, читаоцима и научној заједници, власницима/издавачима часописа и јавности);
- улогама и обавезама рецензената;
- обавезама аутора;
- политици доступности истраживачких података.
Часопис (или платформа на којој се налази) треба да има јавно доступне услове коришћења, политику заштите података и политику приватности, усклађене са релевантним националним и међународним прописима.
Како проверити?
- Пажљиво прочитајте политике часописа и проверите да ли обухватају све кључне теме.
Изазови
- Поједини часописи имају непотпуне и недоследне политике.
- Сумњиви издавачи често копирају политике од других издавача без разумевања њиховог садржаја.
Савет
Чак и ако часопис није проблематичан, недоследности и противречне тврдње у политикама могу указивати на недовољну стручност уређивачког тима. Такве часописе треба избегавати.
Дигитално архивирање
Часопис би требало да има политику дигиталног архивирања. Објављени садржај мора бити депонован у барем једну дигиталну архиву (нпр. LOCKSS, CLOCKSS, Portico) и/или архиву националне библиотеке (нпр. путем обавезног примерка). Ако дигитално архивирање није обезбеђено, постоји опасност да садржај часописа нестане са интернета.
Како проверити?
- Пронађите информације о дигиталном архивирању на веб-сајту часописа.
Изазов
- Релативно велик број часописа још увек не обезбеђује оптимално дигитално архивирање.
Савет
Ако сте објавили рад у часопису који не обезбеђује дигитално архивирање, депонујте тај рад у институционални, тематски или општи репозиторијум (нпр. Zenodo).
Функционалан веб-сајт
Веб-сајт треба да омогући прегледање и претраживање садржаја. Навигација мора бити прегледна и једноставна. Дизајн веб-сајта мора бити прикладан (без упадљивих детаља који одвлаче пажњу и слика лошег квалитета). Интерфејс би требало да буде једноставан и прилагођен различитим резолуцијама екрана.
Како проверити?
- Детаљно прегледајте веб-сајт часописа.
- Проверите како изгледа у различитим претраживачима и на различитим величинама екрана.
- Проверите да ли се лако проналази путем општих интернет претраживача, као што је Google.
Изазов
- Има часописа који објављују квалитетан садржај, а дизајн им је лош, и обрнуто.
Савет
Иако лош дизајн веб-сајта сам по себи не значи да је часопис споран, такав часопис вероватно неће моћи да обезбеди добру видљивост вашег рада.
Онлајн систем за уређивање и објављивање
Часопис би требало да има онлајн систем за слање рукописа и комуникацију између уредника, аутора и рецензената. Сви ови процеси требало би да се одвијају унутар онлајн платформе за уређивање и објављивање часописа.
Како проверити?
- Детаљно проучите систем за слање радова.
Изазови
- Неки часописи немају онлајн систем за уређивање часописа.
- Одређени број часописа и даље управља издавачким процесима путем електронске поште, иако имају платформе преко којих се може управљати тим процесима.
Савет
Избегавајте часописе који примају рукописе путем електронске поште, осим ако вам нису добро познати.
Подаци о индексирању часописа
Информације о индексирању часописа у индексним базама података и претраживачима морају бити тачне и транспарентне.
Како проверити?
- Посетите сервисе за индексирање и претраживаче наведене на веб-сајту часописа како бисте проверили да ли заиста индексирају часопис; видети Check indexing status of a journal.
Изазови
- Часописи понекад наводе сервисе за индексирање и претраживаче који нису широко познати, што отежава проверу веродостојности информација о индексирању.
- Поред поузданих сервиса за индексирање и претраживача, на веб-сајту часописа могу се наћи и непознати или опскурни сервиси.
Савети
- Претражите сервисе за индексирање (нпр. DOAJ, MEDLINE, Science Citation Index Expanded итд.) и по називу часописа и по ISSN-у; видети Check indexing status of a journal.
- Будите опрезни са листама тзв. предаторских индекса. Оне понекад укључују и легитимне сервисе.
- Потражите помоћ библиотекара.
Квантитативни показатељи (метрика)
Квантитативни показатељи норају бити приказани објективно и одговорно. Часопис би требало да објављује на свом веб-сајту барем основне статистичке податке (број приспелих рукописа, број радова послатих на рецензију, број примљених рецензија, проценат прихваћених радова и просечно време између пријема рукописа и објављивања).
Како проверити?
- Упоредите просечно време између пријема рукописа и објављивања које је наведено на веб-сајту часописа са информацијама које су доступне у чланцима.
Изазови
- Часописи који имају Clarivate Analytics Journal Impact Factor (JIF), Scimago Journal Rank и Scimago квартил обично приказују те показатеље на својим веб-сајтовима. Пошто информације које часописи наводе могу бити неажурне или нетачне, проверите их у релевантним изворима. Сервис Scimago Journal & Country Rank је бесплатан и јавно доступан, док је Clarivate Analytics Journal Citation Reports доступан само у оквиру институција и конзорцијума који су платили претплату.
- На веб-сајту је наведено да се часопис индексира у опскурним сервисима. Те информације могу довести ауторе у заблуду.
Савети
- Потражите помоћ библиотекара.
- Позивање на опскурне сервисе је честа пракса код спорних часописа. Иако присуство таквих информација само по себи не значи да је часопис споран, будите опрезни.
- Висок проценат одбијених рукописа није гаранција квалитета!
Добро је ако часопис
- захтева коришћење трајних идентификатора (као што су ORCID, ROR);
- дозвољава депоновање коначне, објављене верзије чланка у репозиторијуме;
- прихвата радове који приказују негативне или неочекиване резултате истраживања, односно радове који не потврђују почетне хипотезе;
- прихвата рукописе који су већ објављени као препринти у отвореним репозиторијумима, укључујући препринт сервере, и подстиче ауторе да деле своје рукописе као препринте тако што ће их учинити доступним у отвореним репозиторијумима, укључујући и препринт сервере, у свим фазама процеса објављивања;
- подстиче ауторе да објављују истраживачке протоколе и методе, истраживачки софтвер, нпр. путем репозиторијума софтверског кода, и пререгиструју своје студије;
- приказује метрике на нивоу чланка (посете, прегледи, преузимања, цитати).
Како изабрати часопис: водич; преведена и прилагођена верзија водича Choosing a journal for your research: Checklist for researchers and librarians (Milica Ševkušić, EIFL, 2024) CC BY 4.0
