Аутори: Ивана Динић, Соња Јовановић и Смиља Марковић
У Београду је, у периоду од 3. до 5. децембра 2025. године, одржана Двадесет трећа конференција младих истраживача – Наука и инжењерство нових материјала (23rd Young Researchers’ Conference – Materials Science and Engineering 2025). Конференцију су организовали Институт техничких наука САНУ и Друштво за истраживање материјала Србије, уз финансијску подршку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Циљ Конференције, од њеног успостављања 2002. године до данас, јесте да младим истраживачима из области науке и инжењерства материјала, како студентима основних, мастер и докторских студија, тако и докторима наука млађим од 35 година, омогући да представе резултате својих истраживања, чују сугестије искуснијих истраживача који председавају секцијама, успоставе контакте и размене искуства са колегама из различитих институција ради будуће сарадње. Од самог оснивања, намера организатора била је да конференција буде доступна свима, те су ученици ослобођени плаћања котизације.
Радови на 23. конференцији младих истраживача приказани су као усмена предавања, организована у седам тематских области:
- Биоматеријали
- Материјали са применом у заштити животне средине
- Теоријско моделовање материјала
- Наноструктурни материјали
- Нове методе синтезе и процесирања материјала
- Материјали за соларне ћелије нове генерације и
- Материјали са применом у високим технологијама.
За учествовање на 23. конференцији младих истраживача пријавило се 69 учесника из девет земаља: Пољске (7), Словеније (6), Бугарске (2), Украјине (1), Русије (1), Србије (47), Северне Македоније (1), Индије (1), Естоније (1) и Словачке (2). Од 69 пријављених апстраката изложено је 59. Око 80% учесника било је из Србије и они су на Конференцији приказивали резултате пројеката институционалног финансирања, Фонда за науку, билатералних пројеката, пројеката сарадње са дијаспором, као и пројеката сарадње са привредом.
Конференцију су отвориле др Соња Јовановић и др Ивана Динић, потпредседнице научно-организационог одбора КМИ, где су, уз добродошлицу учесницима, додељене плакете добитницима награда из 2024. године.
Учесници 23. Конференције младих истраживача
Програмски део конференције започео је излагањима из тематске области Биоматеријали, која је била подељена у две сесије са укупно 14 предавања. Излагања су обухватила материјале који се примењују у инжењерству и регенерацији ткива, протетици, у медицини као носачи лекова, као и у детекцији канцерогених ћелија. Посебан део предавања био је посвећен анализи и развоју биоактивних стакала и 3D модела система остеосаркома, са циљем контролисаног отпуштања лекова и њиховог тестирања у терапији канцера. Истакнуто је и веома занимљиво предавање о примени биокомпатибилних наномотора на бази злата и титанјум-оксида, који ефикасно индукују ROS-посредовану апоптозу у A375 ћелијама меланома, уз минималну токсичност према еритроцитима.
Конференцијски програм настављен је тематском области Материјали са применом у заштити животне средине. У оквиру две сесије одржано је укупно 13 предавања, фокусираних на развој и анализу материјала за пречишћавање отпадних вода и рециклажу. Представљени су резултати изолације индустријских боја применом BiVO₄ наночестица, као и селективног раздвајања металних јона (Co²⁺, Li⁺) из истрошених батерија коришћењем јоноизмењивачких мембрана. Такође су презентовани резултати развоја сорбената на бази хидрофобног стирен-дивинилбензен кополимера за селективну сорпцију Au(III) јона у присуству Pd(II), Pt(IV) и Rh(III) јона, као и могућности поновне употребе прашине настале током рециклаже PP и ABS пластике.
Другог дана конференције одржана су предавања из области Материјали са применом у високим технологијама, Материјали за соларне ћелије нове генерације и Нове методе синтезе и процесирања.
Тематске области Материјали са применом у високим технологијама и Материјали за соларне ћелије нове генерације реализоване су заједнички кроз три сесије са укупно 19 предавања. Излагања су обухватила развој референтних електрода (Mg(TFSI)₂ и Mg(TFSI)₂–MgCl₂) ради прецизног и поновљивог мерења процеса облагања и скидања магнезијума у магнезијум-сумпорним батеријама, као и испитивање механизама деградације литијумских батерија применом микрореферентних електрода. Такође су представљени радови о електрохемијској депозицији Co–Sn легура на Ni подлогама за индустријске AWE системе, анализи вибрационих својстава TaTe₄ у CDW фази, као и истраживању магнетних прелаза у Mn₃Sn₂ кристалима раманском спектроскопијом.
Област Нове методе синтезе и процесирања обухватила је седам предавања. Приказани су резултати развоја NiMoOₓ композитних премаза с каталитичким перформансама и стабилношћу упоредивим са онима у захтевним индустријским условима. Такође су представљене студије екстракције елагинске киселине из плодова и комине малине коришћењем 20% водених јонских течности на бази холина. Посебно је истакнут потенцијал екстраката љуске какао-зрна (Theobroma cacao L.) као природних антиоксиданаса и помоћних ултраљубичастих филтера у козметичким производима, као и примена биополимерних филмова на бази антоцијанина као индикатора свежине хране, добијених екстракцијом из коре црвеног грожђа, боровнице и малине.
Трећи дан конференције био је посвећен областима Теоријско моделовање материјала и Наноструктурни материјали. У оквиру секције Теоријско моделовање материјала одржана су два предавања која су се бавила теоријским предвиђањима и експерименталном валидацијом температурно зависних Raman спектара доксорубицина, као и применом алгоритама у комбинацији са теоријом функционалне густине (DFT) у истраживању потенцијалне појаве полиморфизма код NiO и PdO.
Тематска област Наноструктурни материјали реализована је кроз три сесије са укупно 15 предавања. Излагања су била усмерена на синтезу и карактеризацију наноматеријала са применом у катализи, складиштењу енергије, оптичком мерењу температуре, производњи сензора и фотодинамичкој терапији. Приказана је могућност епитаксијалног раста монокристалних PdO наночестица високог оксидационог стања на рутилним подлогама применом магнетронског распршивања, чиме је омогућено формирање високо уређених наночестица и потенцијално нових Pd–O оксидационих фаза предвиђених DFT теоријом. Представљени су и резултати утицаја методе синтезе на електрохемијске перформансе суперкондензатора на бази графен-оксида, где су контрола параметара синтезе и хидротермална обрада уз употребу површински активних супстанци имале кључну улогу. Приказани су и нови луминесцентни материјали MgGd₂Zr₂O₈ допирани јонима Eu³⁺, са потенцијалном применом као оптички термометри, као и утицај садржаја графен-оксида у ZnO/GO композитима на селективност и осетљивост електрода за детекцију диклофенака у води.
Као и претходних година, Друштво за истраживање материјала Србије било је дародавац награде за најбољу презентацију 2025. године. Награда обухвата бесплатну котизацију за учешће на 27. годишњој конференцији YUCOMAT 2026, која ће се одржати од 31. августа до 4. септембра 2026. године у Херцег Новом, Црна Гора. Критеријуми за оцењивање обухватали су квалитет истраживања, укључујући оригиналност, иновативност и научни допринос, као и квалитет презентовања, који је подразумевао адекватну терминологију, разумевање тематике, квалитет одговора на питања и технички ниво презентације. Међу великим бројем изузетно квалитетних излагања, која су била у складу са савременим светским истраживањима, одабрана су три предавања којима су додељене три равноправне награде.
Добитници награда за 2025. годину су:
(1) Радош Стефановић за предавање “Biocompatible gold–titanium oxide nanomotors promote ROS-driven cell death in A375 human melanoma cells”, аутора: Radoš Stefanović¹, Radovan Dojčilović², Danijela Danilović², Jelena Pajović³, Vladimir Đoković², Tamara Đukić⁴, Vesna Ilić¹, Biljana Ristić¹,
¹ Institute for Medical Research – National Institute of the Republic of Serbia, University of Belgrade, Dr. Subotića 4, PO Box 39, 11129 Belgrade, Serbia;
² Center of Excellence for Photoconversion, Vinča Institute of Nuclear Sciences – National Institute of the Republic of Serbia, University of Belgrade, PO Box 522, 11001 Belgrade, Serbia;
³ University of Belgrade, Faculty of Physics, Studentski trg 12, 11001 Belgrade, Serbia;
⁴ Innovation Center of the Faculty of Technology and Metallurgy, Karnegijeva 4, 11120 Belgrade, Serbia;
приказан у секцији Biomaterials II.
Радош Стефановић
(2) Јан Јеровшек за предавање “Probing failure mechanisms in solid-state lithium batteries using an integrated micro-reference electrode”, аутора: Jan Jerovšek¹,², Sara Drvarič Talian¹, Robert Dominko¹,²,
¹ Department of Materials Chemistry, National Institute of Chemistry, Hajdrihova 19, 1000 Ljubljana, Slovenia;
² Faculty of Chemistry and Chemical Technology, University of Ljubljana, Večna pot 113, 1000 Ljubljana, Slovenia;
приказан у секцији Materials for High Technology Application I.
Јан Јеровшек
(3) Филип Ференчик за предавање “Epitaxial growth of monocrystalline palladium oxide nanoparticles on rutile substrates”, аутора: Filip Ferenčík¹, Viliam Vretenár², Diana Fabušová¹, Pavol Noga²,
¹ Slovak University of Technology in Bratislava, Faculty of Materials Science and Technology in Trnava, ATRI, Ulica Jána Bottu č. 2781/25, 917 24 Trnava, Slovakia;
² Centre for Nanodiagnostics of Materials, Faculty of Materials Science and Technology, Slovak University of Technology in Bratislava, Vazovova 5, 81243 Bratislava, Slovakia;
приказан у секцији Theoretical Modelling and Nanostructured Materials.
Филип Ференчик
Програм конференције и сви пријављени апстракти штампани су у зборнику Twenty-third Young Researchers’ Conference – Materials Science and Engineering, који је након конференције објављен у дигиталном репозиторијуму Института техничких наука САНУ и на интернет-сајту Друштва за истраживање материјала Србије. Такође, учесницима је упућен позив да радове приказане на Конференцији младих истраживача поднесу за штампу у часопис Техника, сепарат Нови материјали.
